Изложба о 225 година српског књижарства

Поводом 225 година српског књижарства у Друштву књижевника Војводине још до недеље може да се погледа изложба уприличена последњег дана прошле године у

част тог вредног јубилеја. Тенденција је да ова поставка, с обзиром на значај који има, заживи у још неким градским просторима.

- Књига је данас скрајнута, вероватно због поплаве електронских медија и нових навика млађих нараштаја - констатује најстарији активни новосадски књижар Радмило Мулић. - Када сам се определио за овај простор руководио сам се логиком да људи који воле позориште, воле и друге врсте уметности, а самим тим имају интересовање и за књигу, али ми се чини да и ова теза све више губи на значају. Ипак, у овом простору књига је своје место нашла још 1947. године, на Првом сајму књига у ондашњој Југославији. Било је то, дакле, 10 година пре београдског и 15 пре загребачког сајма књига, што је, такође био један од разлога којим сам се руководио приликом отварања ове књижаре.

Наш саговорник начинио је 1982. године “револуционаран” корак на пољу књижарства.

- Многи памте време када су приликом уласка у књижару наилазили на дугачак пулт, а радник у књижари их дочекивао питањем “Добар дан, изволите”. Путујући и обилазећи многе књижаре, уверио сам се у неопходност приближавања књиге потенцијалном читаоцу. Тако је и конципирана “Нолитова” књижара на “Спенсу” која је била позната и по томе да је запошљавала само факултетски образоване, а врло брзо је постала најбоља у систему од 60 књижара ове издавачке куће широм Југославије - истиче Мулић.

Изложба у Друштву књижевника Војводине није обухватила све најзначајније српске књижаре, али би такав подухват, нада се Мулић, могао ускоро да се деси, као један од значајних прилога културне политике града по избору Новог Сада за Европску престоницу културе.

До тада, ко још увек није посетио актуелну поставку, има прилику да то учини у дане викенда и на идеалан начин резимира 225 година српског књижарства. У пријатном амбијенту подсетиће се почетака и појава првих штампарија и књиговезница, те неких књижара који представљају светле примере у бранши. Такође, присетиће се култних простора који и дан данас буде сету на места на којима су се љубитељи књиге редовно окупљали, размењивали искуства и позитивну енергију.

С. Савић

Храмови лепе писане речи

Радмило Мулић је основао три књижаре у Новом Саду. Године 1980. основао је Салон Народне књиге у Фрушкогорској улици, две године касније “Нолитову” књижару “Милош Црњански” на Спенсу (данашњи “Соларис”) и почетком деведесетих “Малу велику књигу” у згради некадашњег Соколског дома, Позоришту младих, коју држи и данас.