Izložba o 225 godina srpskog knjižarstva

- Knjiga je danas skrajnuta, verovatno zbog poplave elektronskih medija i novih navika mlađih naraštaja - konstatuje najstariji aktivni novosadski knjižar Radmilo Mulić. - Kada sam se opredelio za ovaj prostor rukovodio sam se logikom da ljudi koji vole pozorište, vole i druge vrste umetnosti, a samim tim imaju interesovanje i za knjigu, ali mi se čini da i ova teza sve više gubi na značaju. Ipak, u ovom prostoru knjiga je svoje mesto našla još 1947. godine, na Prvom sajmu knjiga u ondašnjoj Jugoslaviji. Bilo je to, dakle, 10 godina pre beogradskog i 15 pre zagrebačkog sajma knjiga, što je, takođe bio jedan od razloga kojim sam se rukovodio prilikom otvaranja ove knjižare.

 

Naš sagovornik načinio je 1982. godine “revolucionaran” korak na polju knjižarstva. 

 

- Mnogi pamte vreme kada su prilikom ulaska u knjižaru nailazili na dugačak pult, a radnik u knjižari ih dočekivao pitanjem “Dobar dan, izvolite”. Putujući i obilazeći mnoge knjižare, uverio sam se u neophodnost približavanja knjige potencijalnom čitaocu. Tako je i koncipirana “Nolitova” knjižara na “Spensu” koja je bila poznata i po tome da je zapošljavala samo fakultetski obrazovane, a vrlo brzo je postala najbolja u sistemu od 60 knjižara ove izdavačke kuće širom Jugoslavije - ističe Mulić.

 

Izložba u Društvu književnika Vojvodine nije obuhvatila sve najznačajnije srpske knjižare, ali bi takav poduhvat, nada se Mulić, mogao uskoro da se desi, kao jedan od značajnih priloga kulturne politike grada po izboru Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture.

 

Do tada, ko još uvek nije posetio aktuelnu postavku, ima priliku da to učini u dane vikenda i na idealan način rezimira 225 godina srpskog knjižarstva. U prijatnom ambijentu podsetiće se početaka i pojava prvih štamparija i knjigoveznica, te nekih knjižara koji predstavljaju svetle primere u branši. Takođe, prisetiće se kultnih prostora koji i dan danas bude setu na mesta na kojima su se ljubitelji knjige redovno okupljali, razmenjivali iskustva i pozitivnu energiju.

S. Savić

 

Hramovi lepe pisane reči

Radmilo Mulić je osnovao tri knjižare u Novom Sadu. Godine 1980. osnovao je Salon Narodne knjige u Fruškogorskoj ulici, dve godine kasnije “Nolitovu” knjižaru “Miloš Crnjanski” na Spensu (današnji “Solaris”) i početkom devedesetih  “Malu veliku knjigu” u zgradi nekadašnjeg Sokolskog doma, Pozorištu mladih, koju drži i danas.