Из Института за јавно здравље Војводине: Респираторне заразе најчешће 

„Ако те податке упоредимо с прошлогодишњима, можемо рећи да је епидемиолошка ситуација уобичајена за ово подручје.“

Она је додала да су најчешћа обољења из групе заразних болести у prеthodnom месецу биле респираторне инфекције. Грађани су код лекара најчешће ишли због инфекције горњих респираторних путева, а испитивање је показало да је у групи заразних болести, против којих се спроводи системска имунизација, најчешће регистрован велики кашаљ. Цревне заразе су пријављене два пута више у односу на исти лањски период, а грађани су најчешће помоћ лекара тражили због заразних пролива. Премда још увек није завршен надзор над грипом, у Институту кажу да епидемије у АП Војводини нема.

У prеthodnom месецу забележено је 48 случајева полно преносивих болести. Анализа њихове структуре показује значајне разлике у учесталости појединих обољења из те групе. Због тога што је реално претпоставити да је број оболелих већи од регистрованог, из Института за јавно здравље позивају грађане на бесплатно тестирање у њиховим просторијама на другом спрату.

„Сваког радног дана од 6.30 до 14.30 сати грађани могу да се тестирају на полно преносиве болести без упута и здравствене књижице“, казала је др Смиљана Рајчевић.

„Резултати се добијају врло брзо, у року од 24 до 48 сати, јер је превенција основа свега. Сматрамо да на тај начин људи могу сазнати свој статус и додатно се едуковати о полно преносивим болестима.“

На конференцији је било речи и о стању животне средине, те је саопштено да вода из чесме може слободно да се пије, али да она из јавних бунара са собом носи одређени ризик, будући да су на појединим местима уочена одступања од дозвољених параметара. Стога у Институту саветују да грађани прате интерактивне мапе на њиховом сајту www.izjzv.org.rs, где могу да прате резултате.

Лекар специјалиста хигијене проф. др Сања Бијеловић казала је да је у ваздуху повећана концентрација честица прашине пречника десет микрометара, што се, по њеним речима, не мења месецима.

„У њима се могу наћи и алергени, који су сада актуелни и којих ће бити све више“, напоменула је др Бијеловић.

В. Бијелић

Дужом одећом против крпеља

Будући да се приближава Први мај, када велики број грађана традиционално одлази у природу, јавља се и опасност од крпеља. Они, по речима др Смиљане Рајчевић, могу бити узрочници болести те се саветује да грађани носе дужу одећу и пре одласка у природу испрскају тело одговарајућом заштитом, те да не залазе у високу траву.

„По повратку из природе обавезно треба да прегледају себе и чланове своје породице и ако примете крпеља, да се јаве лекару да би се он на одговарајући начин одстранио“, казала је др Рајчевић.

“Треба да прате промене наредни месец. Уколико примете било какве промене, у виду црвенила већег од пет центиметара, неопходно је да се јаве лекару да добију даља упутства која се односе на лечење и даљу дијагностику.”