ИЗ АРХИВА ГРАДА: Бановина

Јединствену композицију тог импозантног јавног здања, које је симболисало моћ и успех Дунавске бановине, чине две одвојене зграде подигнуте према пројектима архитекте Драгише Брашована, у раздобљу од 1935. до 1940. године, на празном простору од 28.000 квадратних метара на Малом Лиману, на некадашњем Булевару краљице Марије, данас Булевару Михајла Пупина бр. 16.

Здање је грађено у облику потковичасте основе, дуге 185 метара, широке 42,5 и високе око 20 метара (без “куле”), односно 42 метра (с “кулом”). Зграда има пет етажа, од сутерена до поткровља, располаже са пет улаза, од којих су два средишња. У згради се налази 569 одељења, претежно канцеларијских простора, распоређених уз спољна прочеља. Административна зграда се простире на 5.700 квадратних метара, док Већница, чија изградња је завршена нешто касније, на 2.200 квадратних метара, дугачка је 96, а широка 61 метар и има 147 просторија.

Како објашњава директор Историјског архива града Петар Ђурђев, идеја о подизању Банске палате у Новом Саду појавила се убрзо после формирања Дунавске бановине.

- Објавом краља Александра Првог Карађорђевића (Ујединитеља), од 3. октобра 1929. године, Нови Сад је постао престони град Дунавске бановине, једне од девет југословенских бановина, а по економској моћи, перспективи развоја и позицији у држави, уз Савску и Дравску бановину, убрајала се у најразвијеније подручје, пошто се простирала на 28.160 квадратних километара и имала 2,3 милиона становника - каже Ђурђев. - Први бан, угледни новосадски градитељ Дака Поповић, поднео је оставку после само три месеца рада, али се управо он сматра најзаслужнијим за расписивање Конкурса за израду идејних скица за Банску палату. Поред жеље за престижом, за изградњу нове зграде Банске управе постојале су и оправдане практичне потребе: нова администрација је била бројна, није постојао довољно велики простор у којем би она била смештена, те су одељења банске управе била распоређена по целом граду.

Како објашњава Ђурђев, расписивање конкурса за израду пројекта нове Банске палате одобрио је бан Радослав Дуњић 30. марта 1930. године. На конкурс је приспело 19 радова, а Оцењивачки суд, после рада од четири дана, поднео је извештај бану 30. јуна 1930. да прву награду није могао ником доделити. Занимљиво је да се, иако је и архитекта Драгиша Брашован предао идејно решење на конкурс, његово име није налазило на списку награђених. Међутим, већ 23. августа исте године, Банска управа закључила је уговор с Брашованом за израду нових планова, као и за надзор над изградњом Палате.

- За сада није познато како се наручилац послова определио за Брашована, али је извесно да је нова пројектна документација била израђена до марта 1932. године - каже Ђурђев. - Због велике економске кризе у земљи, почетак изградње је стално одлаган. То питање поново се актуелизовано 1934. године, али се услед економске кризе морало одустати од првобитног пројекта, чије је извођење требало да кошта око 60 милиона динара и уклопити се у дупло мањи буџет. Такође, пројектована палата није могла задовољити потребе у међувремену нарасле администрације. Проблеми су решени поновним ангажовањем Брашована у октобру 1935. и његовом израдом новог детаљног пројекта, који је Банска управа одобрила 18. маја 1936. године. Изградња Палате је отпочела већ у августу на Булевару краљице Марије, на земљишту које је Банској управи уступило Градско веће Града Новог Сада.

Послове грубих грађевинских радова (земљани, зидарски и бетонски радови) добило је предузеће угледног београдског архитекте Милана Секулића. Изградња је напредовала предвиђеном брзином и већ крајем 1937. године палата је добила свој коначни облик. Облагање фасаде Банске палате каменом је отпочело 1937. године.

- Првобитна идеја пројектанта архитекте Брашована била је да се палата обложи пресованом циглом, али је у септембру 1936. године Банска управа донела одлуку да се фасада, уместо циглом, обложи каменом - објашњава Ђурђев. - Посао је у фебруару 1937. уступљен предузећу Алде Билинића из Београда, а после детаљних анализа одлучено је да се за облагање фасаде користи камен из каменолома Пучишћа са Брача. Изградња Административне зграде је брже напредовала од Већнице, те је раније усељена и освећена 25. септембра 1939. године.

Банска палата у целини је грађена на подводном терену, с којег је најпре морала да се исцрпи вода, а за темељ да се примени армиранобетнска конструкција шипова са плочама. За равни кров на обе зграде коришћен је тада најбољи материјал по америчком патенту - “дура бит”. Облога зграде изведена је у белом брачком мермеру. Био је то велики грађевински подухват. За изградњу Банске палате ископано је више од 30.000 кубних метара земље, а ради нивелације терена насути 25.00 кубних метара. Утрошено је пет милиона цигала, 500 вагона цемента, 60 вагона гвожђа, 20.000 кубних метара шљунка и 4.000 кубних метара песка. Било је ангажовано више од 700 неимара, од којих је више од 200 било квалификованих радника и занатлија

Изградња Палате је 1939. године полако привођена крају, те је било потребно уредити ентеријер. Уређење унутрашњости, дизајнирање намештаја и тепиха за просторије Административне зграде и Већнице и стана бана поверено је Карлу Висингеру.

- По његовим нацртима израђен је намештај за потребе Административне зграде. Међутим, како је Висингер каснио са израдом уговорених скица за потребе опремања просторија Већнице, Банска управа је са њим раскинула уговор и посао је, у марту 1940. године, поверила Драгиши Брашовану – појашњава Петар Ђурђев. - Он је израдио пројекат целокупног намештаја, електричних лустера и декоративних предмета за опремање просторија Већнице. Ипак, до данас је остало непознато да ли је заиста нешто израђено према тим нацртима.

С. Ковач