Историјат знаменитих новосадских објеката и на паметним телефонима
Иако свакодневно пролазе Змај Јовином и Дунавском улицом, многи Новосађани нису приметили табле с кју-ар (QR) кодовима поред кућних бројева на фасадама зграда.
Они који су их пак од силних реклама на зидовима и уочили, вероватно не знају о чему се ради јер већина суграђана бар кодове или кју-ар кодове повезује с неком врстом плаћања. Међутим, реч је о пројекту обележавања знаменитих објеката, који се реализује уз подршку Града и Градске управе за културу и Завода за заштиту споменика културе, а који мобилним телефонима омогућава приступ историјату зграда.
– Удружење грађана „Друштво за традицију – Стари храст” из Новог Сада још 2017. године поднело је молбу, односно предлог за сарадњу у оквиру пројекта „Мобилни приступ знаменитим зградама путем QR кодова”, и Завод за заштиту споменика културе Града Новог Сада је то подржао – рекао нам је директор Завода мр Синиша Јокић. – Да би могли израдити апликацију, морали су да имају увид у историјску грађу, требале су им фотографије и документација о зградама из ранијих периода, па су сарађивали с нашим историчарима.
QR је акроним за брз одзив (Quick Респонсе) и представља матрични кôд или дводимензионални бар-кôд. Поменути кодови креирани су 1994. године у Јапану, и тамо су уобичејени. Иако најпре коришћени за праћење делова у производњи возила, кју-ар кодови се данас користе у много ширем контексту те су примену нашли и у трговини, туризму, а они кодови који складиште адресе и УРЛ-ове појављују се у часописима, на разним знаковима, аутобусима, визит-картама, институцијама, те објектима о којима би кориснику могле бити потребне информације...
Корисници који поседују мобилни телефон с камером и инсталираним одговарајућим софтвером, могу скенирати слику кју-ар кода, који ће укључити интернет прегледач и повезати их на уграђену URL адресу.
Новосађани и сви они који наш град посете сада врло лако могу доћи до података о зградама пред којима стоје, будући да кју-ар кодове може очитати сваки мобилни телефон с камером и приступом интернету. Кодови којима су знаменитости обележене умногоме олакшавају упознавање туриста с историјатом и занимљивостима јер је довољно да камеру смартфона, на који је prеthodno инсталирана апликација за читање кју-ар кодова (QR реадер или неку сличну), усмере на таблу с кôдом, и на свом телефону моћи ће да прочитају информације о знаменитостима. На неким паметним телефонима читачи, скенери су фабрички инсталирани, а уколико то није случај, постоји велики избор бесплатних софтвера који се могу скинути с интернета.
Осим на српском језику, сви подаци о знаменитостима доступни су и на енглеском.
– Да није доступна на енглеском језику, апликација не би имала смисла – нагласио је Синиша Јокић. – Међутим, требало би проширити опције, тако да историјат буде доступан и на немачком, кинеском и руском, пошто из тих земаља долази највише туриста.
По речима директора Завод за заштиту споменика културе Синише Јокића, рекламне табле представљају немали проблем приликом обележавања знаменитих зграда.
– Грађани често каче рекламе без дозволе – нагласио је Јокић, и објаснио да би Завод требало да наметне схему по којој ће се табле постављати. – Проблем је у томе што не дозвољавамо ЛЕД екране и електронске рекламе у историјском језгру Новог Сада, а појединци их постављају без дозволе. Онда зовемо инспекцију и чекамо да неко поменуте рекламе уклони, а то често потраје, што је велика срамота.
Директор Завода за заштиту споменика наводи да је пројекат настављен 2018. године, у оквиру „Визуелизације знакова минулих епоха на знаменитим кућама старог језгра Новог Сада”, као да је и за то Град обезбедио финансијску подршку.
– Исто као и у Змај Јовиној улици, дали смо одобрење да се поставе табле с кодовима димензија 15x19 центиметара, и одредили позицију – навео је он.
После Змај Јовине и Дунавске улице, Удружење „Стари храст” је проширило списак знаменитости па је у плану обележавање објеката на Тргу слободе, у Његошевој улици, Ђуре Јакшића, Милетићевој, Марије Трандафил, Матице српске, као и у Краља Александра.
Текст и фото: Ј. Вукашиновић