Istorijat znamenitih novosadskih objekata i na pametnim telefonima
Iako svakodnevno prolaze Zmaj Jovinom i Dunavskom ulicom, mnogi Novosađani nisu primetili table s kju-ar (QR) kodovima pored kućnih brojeva na fasadama zgrada.
Oni koji su ih pak od silnih reklama na zidovima i uočili, verovatno ne znaju o čemu se radi jer većina sugrađana bar kodove ili kju-ar kodove povezuje s nekom vrstom plaćanja. Međutim, reč je o projektu obeležavanja znamenitih objekata, koji se realizuje uz podršku Grada i Gradske uprave za kulturu i Zavoda za zaštitu spomenika kulture, a koji mobilnim telefonima omogućava pristup istorijatu zgrada.
– Udruženje građana „Društvo za tradiciju – Stari hrast” iz Novog Sada još 2017. godine podnelo je molbu, odnosno predlog za saradnju u okviru projekta „Mobilni pristup znamenitim zgradama putem QR kodova”, i Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada je to podržao – rekao nam je direktor Zavoda mr Siniša Jokić. – Da bi mogli izraditi aplikaciju, morali su da imaju uvid u istorijsku građu, trebale su im fotografije i dokumentacija o zgradama iz ranijih perioda, pa su sarađivali s našim istoričarima.
QR je akronim za brz odziv (Quick Response) i predstavlja matrični kôd ili dvodimenzionalni bar-kôd. Pomenuti kodovi kreirani su 1994. godine u Japanu, i tamo su uobičejeni. Iako najpre korišćeni za praćenje delova u proizvodnji vozila, kju-ar kodovi se danas koriste u mnogo širem kontekstu te su primenu našli i u trgovini, turizmu, a oni kodovi koji skladište adrese i URL-ove pojavljuju se u časopisima, na raznim znakovima, autobusima, vizit-kartama, institucijama, te objektima o kojima bi korisniku mogle biti potrebne informacije...
Korisnici koji poseduju mobilni telefon s kamerom i instaliranim odgovarajućim softverom, mogu skenirati sliku kju-ar koda, koji će uključiti internet pregledač i povezati ih na ugrađenu URL adresu.
Novosađani i svi oni koji naš grad posete sada vrlo lako mogu doći do podataka o zgradama pred kojima stoje, budući da kju-ar kodove može očitati svaki mobilni telefon s kamerom i pristupom internetu. Kodovi kojima su znamenitosti obeležene umnogome olakšavaju upoznavanje turista s istorijatom i zanimljivostima jer je dovoljno da kameru smartfona, na koji je prethodno instalirana aplikacija za čitanje kju-ar kodova (QR reader ili neku sličnu), usmere na tablu s kôdom, i na svom telefonu moći će da pročitaju informacije o znamenitostima. Na nekim pametnim telefonima čitači, skeneri su fabrički instalirani, a ukoliko to nije slučaj, postoji veliki izbor besplatnih softvera koji se mogu skinuti s interneta.
Osim na srpskom jeziku, svi podaci o znamenitostima dostupni su i na engleskom.
– Da nije dostupna na engleskom jeziku, aplikacija ne bi imala smisla – naglasio je Siniša Jokić. – Međutim, trebalo bi proširiti opcije, tako da istorijat bude dostupan i na nemačkom, kineskom i ruskom, pošto iz tih zemalja dolazi najviše turista.
Po rečima direktora Zavod za zaštitu spomenika kulture Siniše Jokića, reklamne table predstavljaju nemali problem prilikom obeležavanja znamenitih zgrada.
– Građani često kače reklame bez dozvole – naglasio je Jokić, i objasnio da bi Zavod trebalo da nametne shemu po kojoj će se table postavljati. – Problem je u tome što ne dozvoljavamo LED ekrane i elektronske reklame u istorijskom jezgru Novog Sada, a pojedinci ih postavljaju bez dozvole. Onda zovemo inspekciju i čekamo da neko pomenute reklame ukloni, a to često potraje, što je velika sramota.
Direktor Zavoda za zaštitu spomenika navodi da je projekat nastavljen 2018. godine, u okviru „Vizuelizacije znakova minulih epoha na znamenitim kućama starog jezgra Novog Sada”, kao da je i za to Grad obezbedio finansijsku podršku.
– Isto kao i u Zmaj Jovinoj ulici, dali smo odobrenje da se postave table s kodovima dimenzija 15x19 centimetara, i odredili poziciju – naveo je on.
Posle Zmaj Jovine i Dunavske ulice, Udruženje „Stari hrast” je proširilo spisak znamenitosti pa je u planu obeležavanje objekata na Trgu slobode, u Njegoševoj ulici, Đure Jakšića, Miletićevoj, Marije Trandafil, Matice srpske, kao i u Kralja Aleksandra.
Tekst i foto: J. Vukašinović