Интервју: Директор ЈКП "Водовод и канализација" Гвозден Перковић

 Које су капиталне инвестиције и када се очекује њихов завршетак?

- Завршавају се инвестиције од прошле године и почињу планиране у овој. У току су поступци јавних набавки за избор извођача радова. Све тече по плану и тренутно нема неких већих проблема због скока цена материјала на тржишту, али би у будућности могло да их буде у вези с реализацијом планираних инвестиција. Предузеће за ову годину планира реализацију инвестиционих активности у износу од 975.500.000 динара из капиталних субвенција. Новац ће бити искоришћен за: изворишта, реконструкцију водоводне мреже на Подбари, у Улици Модене, реконструкцију канализационе мреже у поменутој улици. Затим, реконструкцију водоводне мреже у Бегечу, за завршетак радова на повезивању тог насеља са водоводним системом Новог Сада, за изградњу објеката за водоснабдевање насеља Боцке, завршетак изградње фекалне канализације у том насељу са везом на канализациони систем Сремске Каменице и тако даље.   

 Да ли и на који начин утиче изградња нових станова широм града на водоводну мрежу и уколико утиче, на који начин је решен тај проблем?

- Изградња станова на територији града утиче на водоводни и канализациони систем на више начина. У зонама где се ради планска изградња, са планским комуналним опремањем инфраструктуре водовода и канализације, рецимо насеље Југовићево, нема неких значајних проблема. Међутим, у деловима града где не постоји адекватно развијена инфраструктура насеља Адице, Ветерник, Футог, Петроварадин, јављају се проблеми у испоруци воде и одвођењу отпадних вода који утичу, како на снабдевање постојећих корисника, тако и на снабдевање будућих корисника. Овај проблем се мора решавати на нивоу Новог Сада, јер наше предузеће нема могућност да утиче на то. 

 У децембру је почела санација бунара БХД1 на Штранду. Када ће бити готови радови и шта Новосађани добијају када се радови заврше? 

- Бунар БХД 1 на изворишту “Штранд” биће завршен по плану у мају месецу. Изграђена су четири дрена дужине по 40 метара. У току је њихово испирање и разрада. Након тога иде опремање у самом окну бунара који је давао око 30, а даваће око 100 литара у секунди, тако да ћемо добити око 70 нових  литара сирове воде. 

 Каква је ситуација са рени бунарима?

- Део рени бунара је саниран утискивањем нових дренова и то девет бунара. На тај начин, заједно са регенерацијом бунара, успели смо да сачувамо и повећамо капацитете изворишта. Осталих 12 бунара је у плану да се сукцесивно раде следећих година. 

 Да ли је предузеће “Водовод и Канализација” спремно за летњу сезону односно да ли се и у којим случајевима очекују рестрикције воде, као што је био случај прошлог лета?

- Тренутно располажемо, а када радови буду завршени на поменутом бунару, са око 1.400 литре у секунди што је и тренутна могућност погона за прераду воде. Ова количина воде би требало да задовољи потребе града у нормалним условима. У случају екстремних хидролошких, односно ниског нивоа подземних вода, и хидрометеоролошких услова, високе температуре и дуго без падавина, може доћи до привремених рестрикција испоруке воде. 

 Колико је стара идеја о пречистачу воде и шта је до сада урађено у вези с овом темом?

- Идеја о изградњи CPPOV датира још из осамдесетих година прошлог века. Локација постројења је неколико пута мењана у плановима, а пре 15-так година почела је израда пројектне документације, коју је водио ЗИГ за локалитет Стари каћки пут, а која никад није заживела због проблема са локацијом и недостатком новца. Нова концепција изградње CPPOV на локалитету Роков поток, за 400.000 еквивалентних становника, а са могућношћу доградње до коначног капацитета 500.000, која се базира на стратешким документима ЈКП Водовода и канализације, интензивно је разрађивана у протеклој деценији. Израда техничке документације, prеthodnе студије оправданости са генералним пројектом и Студије оправданости са идејним пројектом финансирана је од стране Инвестиционог оквира за западни Балкан, односно Европске уније. Упоредо са том документацијом рађена је и техничка документација пратеће инфраструктуре како би се све отпадне воде града довеле до локалитета CPPOV. У склопу тога је изграђена и црпна станица НГЦ1. Prеthodna студија оправданости са Генераланим пројектом завршена је и добила је позитиван извештај стручне контроле Покрајинске ревизионе комисије 2019. године. Израда студије оправданости с Идејним пројектом почела је 2020. године. Уласком Новог Сада у програм “Чиста Србија”, где је главна позиција изградња CPPOV Нови Сад, активности на изради техничке докуиментације за CPPOV су овбустављене и биће настављене према динамици која буде дефинисана програмом “Чиста Србија”.

У којим приградским насељима има највише илегалних прикључака и на који начин се предузеће бори против тога?

- Већи део нелегалне водоводне мреже и прикључака у граду изграђен је у периоду од 1996. до 2010. године. Дужина нелегалне водоводне мреже је око 300 километара, са око 10.000 корисника. Губици воде на тако изграђеној мрежи су значајни и износе 50 одсто у односу на испоручену количину воду, која се мери на мерачима протока инсталираним на почетку нелегалне мреже. Ове водоводне мреже су изграђене од неадекватног материјала, незадовољавајућих пречника и њихове трасе често пролазе кроз приватне парцеле, чак и испод изграђених објеката тако да је њихово одржавање готово немогуће. Предузеће је заједно са Градом Новим Садом у последњих три четири године почело да улаже новац да се у деловима града где је изграђена нелегална водоводна мрежа коначно изгради легална. У току је израда и значајног броја пројеката у вези с овом темом. Од почетка епидемије изазване вирусом Ковид 19, значајно је повећан број нелегалних прикључења на сремској страни система ,у зони викенд насеља која нису комунално опремљена водоводном мрежом. Наше предузеће у сарадњи са Градском управм за инспекцијске послове, реагује и искључује такве кориснике али због ограниченог капацитета механизације и радне снаге, као и недостатка информације о нелегалним прикључењима, тешко излазимо на крај с нелегалним корисницима. 

Слађана Аничић Илић