Intervju: Direktor JKP "Vodovod i kanalizacija" Gvozden Perković

 Koje su kapitalne investicije i kada se očekuje njihov završetak?

- Završavaju se investicije od prošle godine i počinju planirane u ovoj. U toku su postupci javnih nabavki za izbor izvođača radova. Sve teče po planu i trenutno nema nekih većih problema zbog skoka cena materijala na tržištu, ali bi u budućnosti moglo da ih bude u vezi s realizacijom planiranih investicija. Preduzeće za ovu godinu planira realizaciju investicionih aktivnosti u iznosu od 975.500.000 dinara iz kapitalnih subvencija. Novac će biti iskorišćen za: izvorišta, rekonstrukciju vodovodne mreže na Podbari, u Ulici Modene, rekonstrukciju kanalizacione mreže u pomenutoj ulici. Zatim, rekonstrukciju vodovodne mreže u Begeču, za završetak radova na povezivanju tog naselja sa vodovodnim sistemom Novog Sada, za izgradnju objekata za vodosnabdevanje naselja Bocke, završetak izgradnje fekalne kanalizacije u tom naselju sa vezom na kanalizacioni sistem Sremske Kamenice i tako dalje.   

 Da li i na koji način utiče izgradnja novih stanova širom grada na vodovodnu mrežu i ukoliko utiče, na koji način je rešen taj problem?

- Izgradnja stanova na teritoriji grada utiče na vodovodni i kanalizacioni sistem na više načina. U zonama gde se radi planska izgradnja, sa planskim komunalnim opremanjem infrastrukture vodovoda i kanalizacije, recimo naselje Jugovićevo, nema nekih značajnih problema. Međutim, u delovima grada gde ne postoji adekvatno razvijena infrastruktura naselja Adice, Veternik, Futog, Petrovaradin, javljaju se problemi u isporuci vode i odvođenju otpadnih voda koji utiču, kako na snabdevanje postojećih korisnika, tako i na snabdevanje budućih korisnika. Ovaj problem se mora rešavati na nivou Novog Sada, jer naše preduzeće nema mogućnost da utiče na to. 

 U decembru je počela sanacija bunara BHD1 na Štrandu. Kada će biti gotovi radovi i šta Novosađani dobijaju kada se radovi završe? 

- Bunar BHD 1 na izvorištu “Štrand” biće završen po planu u maju mesecu. Izgrađena su četiri drena dužine po 40 metara. U toku je njihovo ispiranje i razrada. Nakon toga ide opremanje u samom oknu bunara koji je davao oko 30, a davaće oko 100 litara u sekundi, tako da ćemo dobiti oko 70 novih  litara sirove vode. 

 Kakva je situacija sa reni bunarima?

- Deo reni bunara je saniran utiskivanjem novih drenova i to devet bunara. Na taj način, zajedno sa regeneracijom bunara, uspeli smo da sačuvamo i povećamo kapacitete izvorišta. Ostalih 12 bunara je u planu da se sukcesivno rade sledećih godina. 

 Da li je preduzeće “Vodovod i Kanalizacija” spremno za letnju sezonu odnosno da li se i u kojim slučajevima očekuju restrikcije vode, kao što je bio slučaj prošlog leta?

- Trenutno raspolažemo, a kada radovi budu završeni na pomenutom bunaru, sa oko 1.400 litre u sekundi što je i trenutna mogućnost pogona za preradu vode. Ova količina vode bi trebalo da zadovolji potrebe grada u normalnim uslovima. U slučaju ekstremnih hidroloških, odnosno niskog nivoa podzemnih voda, i hidrometeoroloških uslova, visoke temperature i dugo bez padavina, može doći do privremenih restrikcija isporuke vode. 

 Koliko je stara ideja o prečistaču vode i šta je do sada urađeno u vezi s ovom temom?

- Ideja o izgradnji CPPOV datira još iz osamdesetih godina prošlog veka. Lokacija postrojenja je nekoliko puta menjana u planovima, a pre 15-tak godina počela je izrada projektne dokumentacije, koju je vodio ZIG za lokalitet Stari kaćki put, a koja nikad nije zaživela zbog problema sa lokacijom i nedostatkom novca. Nova koncepcija izgradnje CPPOV na lokalitetu Rokov potok, za 400.000 ekvivalentnih stanovnika, a sa mogućnošću dogradnje do konačnog kapaciteta 500.000, koja se bazira na strateškim dokumentima JKP Vodovoda i kanalizacije, intenzivno je razrađivana u protekloj deceniji. Izrada tehničke dokumentacije, prethodne studije opravdanosti sa generalnim projektom i Studije opravdanosti sa idejnim projektom finansirana je od strane Investicionog okvira za zapadni Balkan, odnosno Evropske unije. Uporedo sa tom dokumentacijom rađena je i tehnička dokumentacija prateće infrastrukture kako bi se sve otpadne vode grada dovele do lokaliteta CPPOV. U sklopu toga je izgrađena i crpna stanica NGC1. Prethodna studija opravdanosti sa Generalanim projektom završena je i dobila je pozitivan izveštaj stručne kontrole Pokrajinske revizione komisije 2019. godine. Izrada studije opravdanosti s Idejnim projektom počela je 2020. godine. Ulaskom Novog Sada u program “Čista Srbija”, gde je glavna pozicija izgradnja CPPOV Novi Sad, aktivnosti na izradi tehničke dokuimentacije za CPPOV su ovbustavljene i biće nastavljene prema dinamici koja bude definisana programom “Čista Srbija”.

U kojim prigradskim naseljima ima najviše ilegalnih priključaka i na koji način se preduzeće bori protiv toga?

- Veći deo nelegalne vodovodne mreže i priključaka u gradu izgrađen je u periodu od 1996. do 2010. godine. Dužina nelegalne vodovodne mreže je oko 300 kilometara, sa oko 10.000 korisnika. Gubici vode na tako izgrađenoj mreži su značajni i iznose 50 odsto u odnosu na isporučenu količinu vodu, koja se meri na meračima protoka instaliranim na početku nelegalne mreže. Ove vodovodne mreže su izgrađene od neadekvatnog materijala, nezadovoljavajućih prečnika i njihove trase često prolaze kroz privatne parcele, čak i ispod izgrađenih objekata tako da je njihovo održavanje gotovo nemoguće. Preduzeće je zajedno sa Gradom Novim Sadom u poslednjih tri četiri godine počelo da ulaže novac da se u delovima grada gde je izgrađena nelegalna vodovodna mreža konačno izgradi legalna. U toku je izrada i značajnog broja projekata u vezi s ovom temom. Od početka epidemije izazvane virusom Kovid 19, značajno je povećan broj nelegalnih priključenja na sremskoj strani sistema ,u zoni vikend naselja koja nisu komunalno opremljena vodovodnom mrežom. Naše preduzeće u saradnji sa Gradskom upravm za inspekcijske poslove, reaguje i isključuje takve korisnike ali zbog ograničenog kapaciteta mehanizacije i radne snage, kao i nedostatka informacije o nelegalnim priključenjima, teško izlazimo na kraj s nelegalnim korisnicima. 

Slađana Aničić Ilić