Интересовање девојчица за фудбал непрестано расте
Кад је 1989. године основан Женски фудбалски клуб „Фрушкогорац – Сремска Каменица”, било је свега 13 уписаних девојчица. Након једне деценије преименован је у ЖФК „Москва – Нови Сад”, а сада броји чак 80 регистрованих фудбалерки, од чега је у сениорском тиму њих 30, а у развојном, млађем 50 играчица.
– Број девојчица у нашем клубу увећао се за 30 посто у односу на prеthodnu годину – рекао је председник ЖФК „Москва” Драган Рађен. – Редовно обилазимо друге тимове у потрази за квалитетним фудбалеркама, те их доводимо у своју екипу. Наше сениорке једине из целе Покрајине играју у првој лиги, раме уз раме са Нишом, Крагујевцем, Лесковцем, а циљ нам је да се пласирају у суперлигу. Осим тога, направили смо сјајан јуниорски тим, који тренутно заузима четврто место на табели Развојне лиге Покрајине, а надамо се да ћемо следеће године постати конкуренти у трци за прваке Војводине. У развојни тим улажемо посебан труд. Он је будућност клуба. Сматрам да наш град заслужује више женских фудбалских клубова, а велику захвалност на подршци дугујемо председнику Фудбалског савеза Града Новог Сада Новаку Кострешевићу, као и Градској управи за спорт.
Пре више од четири месеца клубу се придружио тренер Владо Живковић, који рад са девојчицама, имајући у виду њихов труд и жељу, описује као велик изазов, али и велико задовољство.
– Ако их упоредимо са дечацима, недостаје им чврстине, стабилности и брзине, па им је за постизање резултата неопходно двоструко више вежбе – објаснио је Живковић. – Брзо савладају теоријски део тренинга, а када дође ред на праксу, појаве се извесне потешкоће. Међутим, оне су често истрајније у својим циљевима и послушније, па позитивног исхода никада не мањка. Поносан сам на свој тим, као и на велику љубав девојчица према овом спорту.
Четрнаестогодишња Даница Рогановић тренира фудбал пет година. За овај спорт се определила зато што је, како наводи за „Дневник”, по природи тимски играч. Када је саопштила породици да ће заиграти на фудбалском терену, наишла је на велику
подршку и разумевање. Друштво је, с друге стране, било збуњено њеним избором, уз објашњење да фудбал није женски спорт.
Чињеница да интересовање девојчица за фудбал непрестано расте наводи нас да поверујемо како овај спорт полако побеђује предрасуду да је искључиво за дечаке. Упркос томе, борба девојчица са негативним ставовима из окружења присутна је данас, као и последњих деценија 20. века, те се чини да ће синтагма „мушки спорт” тешко напустити свест нашег друштва.
Текст и фото: Д. Клашња