Индекс сендвич - неизоставни завршетак ноћног провода

Лепо време искористили смо за посету неким од најпознатијих локала у којима можете купити поменути сендвич, те смо упоредили цене и потражњу.

Прича о уникатној брзој храни датира још од 1984. године, када је студент Денис Улсен закупио киоск у Студентском граду и назвао га „Академац”. Управо му је „Индекс Маја” постала прва конкуренција, која се одржала све до данас. Наизглед једноставна рецептура сендвича са шунком, сиром, испеченим печуркама и разноврсним прилозима, ипак нема исти укус код куће као што има на улицама града.

Колико често једете брзу храну?

Јован Зечевић, студент:

– Брзу храну једем само једном недељно, а најчешће се деси да купим себи пљескавицу. Чешће се догађа да купујем храну на шалтерима, из простог разлога што ми је тако лакше. Никад не наручујем са апликација, јер ми није практично.

Вук Милош Петровић, новинар:

– Нездраву храну јако ретко једем зато што тренирам редовно, а то није добро. Нисам љубитељ, али углавном ми се деси да после изласка поједем гирос, пљескавицу или индекс сендвич, таква храна ми тада најбоље „легне”. Оно што никад не купујем је пица.

Дарко Јовић, медицинар:

– Врло често једем брзу храну, три, па чак и четири пута недељно. Волим да једем пљескавицу или гирос, а понекад купим и пицу. У зависности од околности и обавеза, понекад храну поручујем, а некада је купујем, уколико ми је успут.

Петар Пиљић, кувар:

– Не једем често нездраву храну, али када је једем највише волим да узмем нешто из „Мекдоналдса”, а такође волим и индекс сендвич. Најчешће наручујем доставу преко апликација јер ми не смета њена цена. Од прилога увек стављам кечап, павлаку, мајонез и зелену салату.

Приликом преподневног обиласка, уочили смо да гужве на киосцима брзе хране нема, што потврђују и запослени. Радница „Индекс тетка” објаснила је како је много већа потражња у вечерњим часовима, поготово викендом када се омладина враћа из провода. Ипак, истакла је да се због радова на подземној гаражи у улици Модене промет знатно смањио у односу на prеthodnе године. Насупрот томе, радница „Индекс Маје” тврди да се, упркос промени њихове добро познате локације, продаја није променила, али се слаже да је врхунац у ситнијим сатима.

Цене малог индекса крећу се између 310 и 360 динара, док велика порција кошта од 410 до 460. Најјефтинија понуда је у „Лео индексу” који се налази у Јеврејској улици. Поред тога, индекс је могуће поручити и преко мобилних апликација, међутим, како се на цену производа додаје и достава, шалтерска продаја је ипак учесталија. Због популарности, осим у специјализованим сендвичарама, у своју понуду индекс су уврстиле и остале продавнице брзе хране. 

Поред конкуренције која годинама уназад расте, индекс сендвич, као један од главних обележја новосадске „кухиње”, успео је да опстане и да задржи траженост коју негује деценијама.

Текст и фото: Н. Станојчић - М. Благојевић