Indeks sendvič - neizostavni završetak noćnog provoda

Lepo vreme iskoristili smo za posetu nekim od najpoznatijih lokala u kojima možete kupiti pomenuti sendvič, te smo uporedili cene i potražnju.

Priča o unikatnoj brzoj hrani datira još od 1984. godine, kada je student Denis Ulsen zakupio kiosk u Studentskom gradu i nazvao ga „Akademac”. Upravo mu je „Indeks Maja” postala prva konkurencija, koja se održala sve do danas. Naizgled jednostavna receptura sendviča sa šunkom, sirom, ispečenim pečurkama i raznovrsnim prilozima, ipak nema isti ukus kod kuće kao što ima na ulicama grada.

Koliko često jedete brzu hranu?

Jovan Zečević, student:

– Brzu hranu jedem samo jednom nedeljno, a najčešće se desi da kupim sebi pljeskavicu. Češće se događa da kupujem hranu na šalterima, iz prostog razloga što mi je tako lakše. Nikad ne naručujem sa aplikacija, jer mi nije praktično.

Vuk Miloš Petrović, novinar:

– Nezdravu hranu jako retko jedem zato što treniram redovno, a to nije dobro. Nisam ljubitelj, ali uglavnom mi se desi da posle izlaska pojedem giros, pljeskavicu ili indeks sendvič, takva hrana mi tada najbolje „legne”. Ono što nikad ne kupujem je pica.

Darko Jović, medicinar:

– Vrlo često jedem brzu hranu, tri, pa čak i četiri puta nedeljno. Volim da jedem pljeskavicu ili giros, a ponekad kupim i picu. U zavisnosti od okolnosti i obaveza, ponekad hranu poručujem, a nekada je kupujem, ukoliko mi je usput.

Petar Piljić, kuvar:

– Ne jedem često nezdravu hranu, ali kada je jedem najviše volim da uzmem nešto iz „Mekdonaldsa”, a takođe volim i indeks sendvič. Najčešće naručujem dostavu preko aplikacija jer mi ne smeta njena cena. Od priloga uvek stavljam kečap, pavlaku, majonez i zelenu salatu.

Prilikom prepodnevnog obilaska, uočili smo da gužve na kioscima brze hrane nema, što potvrđuju i zaposleni. Radnica „Indeks tetka” objasnila je kako je mnogo veća potražnja u večernjim časovima, pogotovo vikendom kada se omladina vraća iz provoda. Ipak, istakla je da se zbog radova na podzemnoj garaži u ulici Modene promet znatno smanjio u odnosu na prethodne godine. Nasuprot tome, radnica „Indeks Maje” tvrdi da se, uprkos promeni njihove dobro poznate lokacije, prodaja nije promenila, ali se slaže da je vrhunac u sitnijim satima.

Cene malog indeksa kreću se između 310 i 360 dinara, dok velika porcija košta od 410 do 460. Najjeftinija ponuda je u „Leo indeksu” koji se nalazi u Jevrejskoj ulici. Pored toga, indeks je moguće poručiti i preko mobilnih aplikacija, međutim, kako se na cenu proizvoda dodaje i dostava, šalterska prodaja je ipak učestalija. Zbog popularnosti, osim u specijalizovanim sendvičarama, u svoju ponudu indeks su uvrstile i ostale prodavnice brze hrane. 

Pored konkurencije koja godinama unazad raste, indeks sendvič, kao jedan od glavnih obeležja novosadske „kuhinje”, uspeo je da opstane i da zadrži traženost koju neguje decenijama.

Tekst i foto: N. Stanojčić - M. Blagojević