Имену „Арена” кумовао новосадски 15-годишњак

Међутим, сама градња није текла без извесних правних заврзлама, и то због неопходног затварања летње баште хотела „Војводина”, бележи хроничар Владимир Врговић.

Средином јуна 1969. почеле су свађе у вези са почетком рада биоскопа, а премијера је одложена због незавршених прилаза. На седници зараћених страна 20. јуна, „Звезда филм” и хотел „Војводина” договорили су се да одустану од даљих спорова. Одлучено је да посетиоци улазе и излазе кроз башту хотела, и то привремено, до 31. марта 1970, док Завод за комуналну изградњу не обезбеди прилаз са Булевара Маршала Тита.

Изградња новог биоскопа је одмакла маја 1968. године, кад је најављено да ће имати 850 седишта, 520 у партеру и 330 на галерији, те полукружно платно ширине 14 и висине шест метара и TODD-AO технику озвучења, а завршетак радова био је планиран средином децембра те године. У септембру биоскоп добија овални кров у облику капе.

Директорка „Звезда филма” Јованка Кемец изјавила је за „Дневник” да би Новосађани требало да постану кумови новом биоскопу. Први предлог било је име Лењинград, потом Лењин, Војводина, Славица, Данубиус, Дунав, Панонија, 25. мај, Метеор, Сутјеска, Моше Пијаде, али и Тиволи односно Корзо, по сећању на некадашње биоскопе, а одлука комисије да се назове Арена пада 20. маја 1969. Предлагач је био 15-годишњи ученик из Новог Сада Светозар Сечен, који је касније постао лекар.

Велики и модеран биоскоп са уређајима за расхлађивање и широким платном свечано је отворен 10. јула 1969. За акустику је био задужен вишегодишњи технички директор Радија Нови Сад Васа Димић, а прва пројекција била је филмска верзија балета „Лабудово језеро” Петра Иљича Чајковског, од 16, 18 и 20 сати.     

С. М-ћ