Imenu „Arena” kumovao novosadski 15-godišnjak

Međutim, sama gradnja nije tekla bez izvesnih pravnih zavrzlama, i to zbog neophodnog zatvaranja letnje bašte hotela „Vojvodina”, beleži hroničar Vladimir Vrgović.

Sredinom juna 1969. počele su svađe u vezi sa početkom rada bioskopa, a premijera je odložena zbog nezavršenih prilaza. Na sednici zaraćenih strana 20. juna, „Zvezda film” i hotel „Vojvodina” dogovorili su se da odustanu od daljih sporova. Odlučeno je da posetioci ulaze i izlaze kroz baštu hotela, i to privremeno, do 31. marta 1970, dok Zavod za komunalnu izgradnju ne obezbedi prilaz sa Bulevara Maršala Tita.

Izgradnja novog bioskopa je odmakla maja 1968. godine, kad je najavljeno da će imati 850 sedišta, 520 u parteru i 330 na galeriji, te polukružno platno širine 14 i visine šest metara i TODD-AO tehniku ozvučenja, a završetak radova bio je planiran sredinom decembra te godine. U septembru bioskop dobija ovalni krov u obliku kape.

Direktorka „Zvezda filma” Jovanka Kemec izjavila je za „Dnevnik” da bi Novosađani trebalo da postanu kumovi novom bioskopu. Prvi predlog bilo je ime Lenjingrad, potom Lenjin, Vojvodina, Slavica, Danubius, Dunav, Panonija, 25. maj, Meteor, Sutjeska, Moše Pijade, ali i Tivoli odnosno Korzo, po sećanju na nekadašnje bioskope, a odluka komisije da se nazove Arena pada 20. maja 1969. Predlagač je bio 15-godišnji učenik iz Novog Sada Svetozar Sečen, koji je kasnije postao lekar.

Veliki i moderan bioskop sa uređajima za rashlađivanje i širokim platnom svečano je otvoren 10. jula 1969. Za akustiku je bio zadužen višegodišnji tehnički direktor Radija Novi Sad Vasa Dimić, a prva projekcija bila je filmska verzija baleta „Labudovo jezero” Petra Iljiča Čajkovskog, od 16, 18 i 20 sati.     

S. M-ć