ХУСЕИН ЧАМЏИЋ ВИШЕ ОД ПЕТ И ПО ДЕЦЕНИЈА ДРУГУЈЕ С ПОШТАНСКИМ МАРКИЦАМА Филателија је много више од хобија

Jедини ваљда још увек купује марке и шаље писма. Такозвани пригодан коверат првог дана пошаље на четири-пет адреса његових пријатеља, који му их после дају. Тако је било и у јуну када је изашао прогодан коверат с маркицом поводом две стотине година од рођења Бранка Радичевића. Нуморни филателиста дошао је тога дана  у Карловце и из тамошње поште послао коверте.

- Филателија је веома занимљив хоби. Многи мисле да је попут сакупљања салвета. Међутим, филателија је много више од тога. Пружа пуно на разне начине. Чуо сам давно да је поштанска марка први и најмањи амбасадор сваке земље. И то је тачно. Показује историју земље из које долази и ниво технолошког развоја те државе - каже Хусеин Чамџић.

Иза себе има десетине филателистичких и четири до пет изложби које не спадају у ту категорију јер су му се ушавши у свет филателије видици проширили па су предмет његове сакупљачке и истраживачке страсти били и други предмети попут филмских плаката. По пресељењу 1969. године у Нови Бечеј где је супруга Драгица добила место професора француског у гимназији, а он пољопривредног инспектора у општини, случај је хтео да у кући до њихове живи Секереш Иштван који се бавио филателијом и био председник филателистичког друштва. Хусеин им се придружио и већ догодине у том месту је организована прва филателистичка изложба.

- Успео сам од општине да издејствујем простор у Мађарској културно-просветној заједници да се не бисмо састајали по приватним кућама. Тада смо почели и да проширујемо своје редове и делатност- каже Чамџић.

Филателија је тематски врло разграната област. Чамџић је кренуо од маркица са темама из света уметности, следећа је већ била заштита природе. Након ње на ред су дошли ослободилачки покрети југословенских народа почев од Косовске битке до устанака у Другом светском рату наших некадашњих република,а потом издања маркица за време окупације Србије од стране Немачке, које су биле прештампане са „сербиен“ нанемчаком језику. 

- Оне су постале интересантне и немачким филателистима и прилично тражене. Успео сам да пронађем много ретких примерака које нису биле описане и познате ни најпознатијим филателистима. Док смо још живели у Новом Бечеју пажњу му је привукла поштанска историја. Определио сам се за њу желећи да сакупљам старе жигове  јер сам запазио да је много занимљивије имати филателистички објекат у целости - писмо, коверат са марком и жигом. Најзанимљивија и најскупља писма са нашег подручја су из Кнежевине Србије и Црне Горе кад су биле самосталне. Имао сам из 1850. године изузетно вредно писмо од крајцара крајцара - објашњава Чамџић.

Значајно место у тој колекцији заузима збирка цензурисаних писама и другог поштанског материјала. 

- Најзначајније моје достигнуће у филателији је збирка југословенских дописница од 1945. до 1975.  године. Сакупљао сам их петнаестак година. Златна медаља коју сам у Београду за њу добио  квалификовала ме је да излажем на међународним и светским изложбама. Ту непоновљиву збирку дописница излагао сам у Севиљи и добио сребрну медаљу. Са њом сам се појавио и у  Њу Делхију где је овенчана позлаћеном медаљом. Након тога и највиђенији филателисти су почели да сакупљају те дописнице. Последња моја изложба „Никола Тесла - проналазач за трећи миленијум“ отворена је у мађарском Вишеграду 2009. године - прича Чамџић. 

Поред изложбе филмских плаката која ју публика видела и у Београду, запажена је била и поставка његових разгледнице са приказом народних ношњи европских народа у Музеју Војводине. У ред најзначајнијих, убраја изложбу разгледница лековитих вода, бања и лечилишта од Раденаца до Ђевђелије која је завршила у Музеју науке и технике у Београду. Посебно је поносан на изложбу којим је приказао све значајне институције и установе Новог Сада од 1953. до 2022. Осврћући се на свој филателистички стаж каже, цитирајући једног од великана наше кинематографије, да је урадио више него што је очекивао, а у датим околностима и није могао више. 

- У два наврата сам био председник Савеза филателиста Војводине и  председник Друштва филателиста у Новом Саду. Од 2002. сам препустио то млађима. Све време имао сам подршку супруге Драгице, а највећу када смо припремали изложбу за Севиљу за коју је она превела све легенде на француски - истиче наш саговорник.

Текст и фото: Зорица Милосављевић