HUSEIN ČAMDŽIĆ VIŠE OD PET I PO DECENIJA DRUGUJE S POŠTANSKIM MARKICAMA Filatelija je mnogo više od hobija
Iako je osamdesetšestogodišnji diplomirani agronom u penziji Husein Čamdžić iz Sremske Kamenice prestao da izlaže pre deceniju i po, strast prema sakupljanju i proučavanju poštanskih markica i drugog srodnog materijala koja je kod njega slučajno probuđena u rodnoj Modriči 1968. godine, nije prestala.
Jedini valjda još uvek kupuje marke i šalje pisma. Takozvani prigodan koverat prvog dana pošalje na četiri-pet adresa njegovih prijatelja, koji mu ih posle daju. Tako je bilo i u junu kada je izašao progodan koverat s markicom povodom dve stotine godina od rođenja Branka Radičevića. Numorni filatelista došao je toga dana u Karlovce i iz tamošnje pošte poslao koverte.
- Filatelija je veoma zanimljiv hobi. Mnogi misle da je poput sakupljanja salveta. Međutim, filatelija je mnogo više od toga. Pruža puno na razne načine. Čuo sam davno da je poštanska marka prvi i najmanji ambasador svake zemlje. I to je tačno. Pokazuje istoriju zemlje iz koje dolazi i nivo tehnološkog razvoja te države - kaže Husein Čamdžić.
Iza sebe ima desetine filatelističkih i četiri do pet izložbi koje ne spadaju u tu kategoriju jer su mu se ušavši u svet filatelije vidici proširili pa su predmet njegove sakupljačke i istraživačke strasti bili i drugi predmeti poput filmskih plakata. Po preseljenju 1969. godine u Novi Bečej gde je supruga Dragica dobila mesto profesora francuskog u gimnaziji, a on poljoprivrednog inspektora u opštini, slučaj je hteo da u kući do njihove živi Sekereš Ištvan koji se bavio filatelijom i bio predsednik filatelističkog društva. Husein im se pridružio i već dogodine u tom mestu je organizovana prva filatelistička izložba.
- Uspeo sam od opštine da izdejstvujem prostor u Mađarskoj kulturno-prosvetnoj zajednici da se ne bismo sastajali po privatnim kućama. Tada smo počeli i da proširujemo svoje redove i delatnost- kaže Čamdžić.
Filatelija je tematski vrlo razgranata oblast. Čamdžić je krenuo od markica sa temama iz sveta umetnosti, sledeća je već bila zaštita prirode. Nakon nje na red su došli oslobodilački pokreti jugoslovenskih naroda počev od Kosovske bitke do ustanaka u Drugom svetskom ratu naših nekadašnjih republika,a potom izdanja markica za vreme okupacije Srbije od strane Nemačke, koje su bile preštampane sa „serbien“ nanemčakom jeziku.
- One su postale interesantne i nemačkim filatelistima i prilično tražene. Uspeo sam da pronađem mnogo retkih primeraka koje nisu bile opisane i poznate ni najpoznatijim filatelistima. Dok smo još živeli u Novom Bečeju pažnju mu je privukla poštanska istorija. Opredelio sam se za nju želeći da sakupljam stare žigove jer sam zapazio da je mnogo zanimljivije imati filatelistički objekat u celosti - pismo, koverat sa markom i žigom. Najzanimljivija i najskuplja pisma sa našeg područja su iz Kneževine Srbije i Crne Gore kad su bile samostalne. Imao sam iz 1850. godine izuzetno vredno pismo od krajcara krajcara - objašnjava Čamdžić.
Značajno mesto u toj kolekciji zauzima zbirka cenzurisanih pisama i drugog poštanskog materijala.
- Najznačajnije moje dostignuće u filateliji je zbirka jugoslovenskih dopisnica od 1945. do 1975. godine. Sakupljao sam ih petnaestak godina. Zlatna medalja koju sam u Beogradu za nju dobio kvalifikovala me je da izlažem na međunarodnim i svetskim izložbama. Tu neponovljivu zbirku dopisnica izlagao sam u Sevilji i dobio srebrnu medalju. Sa njom sam se pojavio i u Nju Delhiju gde je ovenčana pozlaćenom medaljom. Nakon toga i najviđeniji filatelisti su počeli da sakupljaju te dopisnice. Poslednja moja izložba „Nikola Tesla - pronalazač za treći milenijum“ otvorena je u mađarskom Višegradu 2009. godine - priča Čamdžić.
Pored izložbe filmskih plakata koja ju publika videla i u Beogradu, zapažena je bila i postavka njegovih razglednice sa prikazom narodnih nošnji evropskih naroda u Muzeju Vojvodine. U red najznačajnijih, ubraja izložbu razglednica lekovitih voda, banja i lečilišta od Radenaca do Đevđelije koja je završila u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu. Posebno je ponosan na izložbu kojim je prikazao sve značajne institucije i ustanove Novog Sada od 1953. do 2022. Osvrćući se na svoj filatelistički staž kaže, citirajući jednog od velikana naše kinematografije, da je uradio više nego što je očekivao, a u datim okolnostima i nije mogao više.
- U dva navrata sam bio predsednik Saveza filatelista Vojvodine i predsednik Društva filatelista u Novom Sadu. Od 2002. sam prepustio to mlađima. Sve vreme imao sam podršku supruge Dragice, a najveću kada smo pripremali izložbu za Sevilju za koju je ona prevela sve legende na francuski - ističe naš sagovornik.
Tekst i foto: Zorica Milosavljević