Хитна помоћ лане интервенисала скоро 55.000 пута и имала рекордан број позива

Од тога је, сведочи он, скоро 34.000 било деловања на терену, док је 20.190 интервенција одрађено у ноћним амбулантама Хитне помоћи на Булевару патријарха Павла.

- Укупно је било упућено 423.400 телефонских позива, те смо, можемо рећи, оборили све рекорде откако Хитна помоћ постоји – рекао је др Живановић. - Имали смо и 65.700 транспорта, а ако ћемо изражајно у процентима, све је повећано за око 30 одсто у односу на раније године, када нисмо имали ковид ситуацију. Лекарских интервенција на терену смо лане имали 7.009 код ковид позитивних пацијената, од чега је половина пацијената прегледана у кућним условима, а 50 одсто је одвезено у Респираторни центар на Новом насељу, на Инфективну клинику или директно на Мишелук у Ковид болницу. У 2020. години смо имали 2.770 интервенција код ковид позитивних пацијената, што значи да смо за ове две и по године урадили укупно 9.779 интервецнија.

По његовим речима, интересантно је то што када се повећа број позива пацијената који су позитивни за коронавирус, смањује се број свих осталих позива. У последњем “омрикон” таласу, и запослени у Заводу за хитну медицинску помоћ били су на удару, те је одређен број био на боловању, па су морали да, од девет екипа, смање број на седам.

Према речима директора Хитне помоћи др Богдана Живановића, кола хитне помоћи укупно су прешла око 1.250.000 километара, што је мање него раније, иако је повећан број интервенција. Разлог је тај што лане нису имали транспорте мимо града, нити су одлазили по пацијенте у иностранство.

- Ишли смо раније по наше осигуранике у Немачку, Француску, Италију, Грчку, обично када се догоди нека саобраћајна несрећа – каже Живановић. - Екипе су 2019. године ишле по осам пацијената који су на летовању у Грчкој добили инфаркт. То су наши осигураници и у обавези смо да одемо по њих и доведемо их. Некада се шаљу и два возача, како би се покрио пут. С обзиром на то да су наши људи мање ишли на путовања откако је пандемија коронавируса, нисмо ни имали оваквих интервенција.

- Уз одличну сарадњу са руководствима Респираторног центра на Новом насељу, Клиничког центра Војводине и Ковид болницом на Мишелуку, сви смо у сталној вези и координишемо ситуацијом и у складу са ситуацијом – објашњава наш саговорник. - На сву срећу, омикрон сој је био такав да нисмо имали толико транспорта према болницама, углавном су то биле лакше клиничке слике, које се реше у кућним условима терапијом, а поједине смо возили у Респираторни центар. Градске екипе Хитне помоћи, не би ли олакшале здравственим радницима Клиничког центра Војводине, Ковид болнице и Респораторног центра, од недавно су почели да раде брзе антигенске тестове код пацијената који захтевају болничко лечење, а нису тестирани, те не знамо да ли су симптоми последица ковида или неког другог проблема. Зато смо радити тестирање, како би уштедели време,те болесника одмах возили у болницу, а не чекали да се одради процедура у Ковид амбуланти на Новом насељу.

Помогли су, кажу, и Врбашкој болници, те су долазили по ковид позитивне пацијенте и одвозили их у Ковид болницу. Што се тиче друге патологије, др Живановић каже да се најчешће јављају за помоћ хронични кардиолошки и пулмолошки пацијенти. Оно што је лично приметио након дугогодишњег рада на терену, јесте да у Новом Саду људи као да имају страх да пруже помоћ. У другим градовима није баш таква ситуација.

- Новосађани су доста пасивни, хоће да помогну тако што ће позвати хитну помоћ, али ретко ко ће прићи да пружи помоћ, што мора да се промени – искрен је директор Богдан Живановић. – Планирамо да радимо и едукацију новинара за прву помоћ, с обзиром на то да на лице места стижете релативно брзо, некада и пре нас, није наодмет да знате да пружите основе прве помоћи у случају да затреба. Месечно инсистирам да сви моји запослени прођу едукације прве помоћи које организујемо у Заводу, нарочито млади лекари и техничари, а возачи на шест месеци. Они нам помажу на терену. Тако да свако возило санитетског транспорта сада има опрему за имобилизацију “Аиде”, односно екстерне дефибриилаторе који су врло једноставни за употребу.

Доктор Богдан Живановић захвалио се предузећу “Циклонизација”, рекавши да имају одличну сарадњу и много олакшавају посао екипама Хитне помоћи које превозе ковид позитивне пацијенте. Наиме, после сваке интервенције са позитивним пацијентима, вози се директно у гараже “Циклонизације”. Радници за 10 до 15 минута стерилишу комплетно возило, те је оно потпуно спремно и здравствено безбедно да прими било ког пацијента.

Од набавке опреме споменуо је три нова возила, два за ургентне екипе са најсавременијом опремом, као и дијализно возило за превоз око 160 пацијената сваког дана, у три смене, у више дијализних центара. То је обезбедио Град Нови Сад.

-  Од Покрајине смо добили дефибрилатор, а променили смо и репетитор који се налази у Сремској Каменици и постављен је осамдесетих година – прича директор Живановић. – Тако смо појачали сигнал радио везе у комуникацији диспечерског центра са возилима и хвала Покрајинском секретару за здравство проф. др Зорану Гојковићу на томе. Добро смо опремљени и са санитетским материјалом, то се редовно занавља преко Покрајинсог секреатријата за здравство. Добили смо и појачање које смо годинама тражили од по пет лекара, техничара и исто толико возача, те смо захваљујући томе отворили амбуланту у Сремским Карловцима, те смо олакшали посао екипама у Петроварадину. Добићемо још два нова возила за ургентне екипе и једно за транспорт дијализних пацијената.

Директор Богдан Живановић каже да Министарство здравља заједно са Светском банком покреће ускоро пројекат вредан око 9,5 милиона евра. Наиме, биће купљено 329 возила хитне помоћи која ће бити распоређена по целој Србији.     

И. Бакмаз

Фото: Ф. Бакић