Hitna pomoć lane intervenisala skoro 55.000 puta i imala rekordan broj poziva

Od toga je, svedoči on, skoro 34.000 bilo delovanja na terenu, dok je 20.190 intervencija odrađeno u noćnim ambulantama Hitne pomoći na Bulevaru patrijarha Pavla.

- Ukupno je bilo upućeno 423.400 telefonskih poziva, te smo, možemo reći, oborili sve rekorde otkako Hitna pomoć postoji – rekao je dr Živanović. - Imali smo i 65.700 transporta, a ako ćemo izražajno u procentima, sve je povećano za oko 30 odsto u odnosu na ranije godine, kada nismo imali kovid situaciju. Lekarskih intervencija na terenu smo lane imali 7.009 kod kovid pozitivnih pacijenata, od čega je polovina pacijenata pregledana u kućnim uslovima, a 50 odsto je odvezeno u Respiratorni centar na Novom naselju, na Infektivnu kliniku ili direktno na Mišeluk u Kovid bolnicu. U 2020. godini smo imali 2.770 intervencija kod kovid pozitivnih pacijenata, što znači da smo za ove dve i po godine uradili ukupno 9.779 intervecnija.

Po njegovim rečima, interesantno je to što kada se poveća broj poziva pacijenata koji su pozitivni za koronavirus, smanjuje se broj svih ostalih poziva. U poslednjem “omrikon” talasu, i zaposleni u Zavodu za hitnu medicinsku pomoć bili su na udaru, te je određen broj bio na bolovanju, pa su morali da, od devet ekipa, smanje broj na sedam.

Prema rečima direktora Hitne pomoći dr Bogdana Živanovića, kola hitne pomoći ukupno su prešla oko 1.250.000 kilometara, što je manje nego ranije, iako je povećan broj intervencija. Razlog je taj što lane nisu imali transporte mimo grada, niti su odlazili po pacijente u inostranstvo.

- Išli smo ranije po naše osiguranike u Nemačku, Francusku, Italiju, Grčku, obično kada se dogodi neka saobraćajna nesreća – kaže Živanović. - Ekipe su 2019. godine išle po osam pacijenata koji su na letovanju u Grčkoj dobili infarkt. To su naši osiguranici i u obavezi smo da odemo po njih i dovedemo ih. Nekada se šalju i dva vozača, kako bi se pokrio put. S obzirom na to da su naši ljudi manje išli na putovanja otkako je pandemija koronavirusa, nismo ni imali ovakvih intervencija.

- Uz odličnu saradnju sa rukovodstvima Respiratornog centra na Novom naselju, Kliničkog centra Vojvodine i Kovid bolnicom na Mišeluku, svi smo u stalnoj vezi i koordinišemo situacijom i u skladu sa situacijom – objašnjava naš sagovornik. - Na svu sreću, omikron soj je bio takav da nismo imali toliko transporta prema bolnicama, uglavnom su to bile lakše kliničke slike, koje se reše u kućnim uslovima terapijom, a pojedine smo vozili u Respiratorni centar. Gradske ekipe Hitne pomoći, ne bi li olakšale zdravstvenim radnicima Kliničkog centra Vojvodine, Kovid bolnice i Resporatornog centra, od nedavno su počeli da rade brze antigenske testove kod pacijenata koji zahtevaju bolničko lečenje, a nisu testirani, te ne znamo da li su simptomi posledica kovida ili nekog drugog problema. Zato smo raditi testiranje, kako bi uštedeli vreme,te bolesnika odmah vozili u bolnicu, a ne čekali da se odradi procedura u Kovid ambulanti na Novom naselju.

Pomogli su, kažu, i Vrbaškoj bolnici, te su dolazili po kovid pozitivne pacijente i odvozili ih u Kovid bolnicu. Što se tiče druge patologije, dr Živanović kaže da se najčešće javljaju za pomoć hronični kardiološki i pulmološki pacijenti. Ono što je lično primetio nakon dugogodišnjeg rada na terenu, jeste da u Novom Sadu ljudi kao da imaju strah da pruže pomoć. U drugim gradovima nije baš takva situacija.

- Novosađani su dosta pasivni, hoće da pomognu tako što će pozvati hitnu pomoć, ali retko ko će prići da pruži pomoć, što mora da se promeni – iskren je direktor Bogdan Živanović. – Planiramo da radimo i edukaciju novinara za prvu pomoć, s obzirom na to da na lice mesta stižete relativno brzo, nekada i pre nas, nije naodmet da znate da pružite osnove prve pomoći u slučaju da zatreba. Mesečno insistiram da svi moji zaposleni prođu edukacije prve pomoći koje organizujemo u Zavodu, naročito mladi lekari i tehničari, a vozači na šest meseci. Oni nam pomažu na terenu. Tako da svako vozilo sanitetskog transporta sada ima opremu za imobilizaciju “Aide”, odnosno eksterne defibriilatore koji su vrlo jednostavni za upotrebu.

Doktor Bogdan Živanović zahvalio se preduzeću “Ciklonizacija”, rekavši da imaju odličnu saradnju i mnogo olakšavaju posao ekipama Hitne pomoći koje prevoze kovid pozitivne pacijente. Naime, posle svake intervencije sa pozitivnim pacijentima, vozi se direktno u garaže “Ciklonizacije”. Radnici za 10 do 15 minuta sterilišu kompletno vozilo, te je ono potpuno spremno i zdravstveno bezbedno da primi bilo kog pacijenta.

Od nabavke opreme spomenuo je tri nova vozila, dva za urgentne ekipe sa najsavremenijom opremom, kao i dijalizno vozilo za prevoz oko 160 pacijenata svakog dana, u tri smene, u više dijaliznih centara. To je obezbedio Grad Novi Sad.

-  Od Pokrajine smo dobili defibrilator, a promenili smo i repetitor koji se nalazi u Sremskoj Kamenici i postavljen je osamdesetih godina – priča direktor Živanović. – Tako smo pojačali signal radio veze u komunikaciji dispečerskog centra sa vozilima i hvala Pokrajinskom sekretaru za zdravstvo prof. dr Zoranu Gojkoviću na tome. Dobro smo opremljeni i sa sanitetskim materijalom, to se redovno zanavlja preko Pokrajinsog sekreatrijata za zdravstvo. Dobili smo i pojačanje koje smo godinama tražili od po pet lekara, tehničara i isto toliko vozača, te smo zahvaljujući tome otvorili ambulantu u Sremskim Karlovcima, te smo olakšali posao ekipama u Petrovaradinu. Dobićemo još dva nova vozila za urgentne ekipe i jedno za transport dijaliznih pacijenata.

Direktor Bogdan Živanović kaže da Ministarstvo zdravlja zajedno sa Svetskom bankom pokreće uskoro projekat vredan oko 9,5 miliona evra. Naime, biće kupljeno 329 vozila hitne pomoći koja će biti raspoređena po celoj Srbiji.     

I. Bakmaz

Foto: F. Bakić