ХЕРОЈ УЛИЦЕ Андријана Барјактаревић: Осмех и оптимизам пола су излечења

– Рад са онколошким пацијентима врло је специфичан и емотивно исцрпљујући, а лечење оболеле деце траје око две године, док се након излечења пацијенти контролишу наредних пет година – рекла је за “Дневник” главна медицинска сестра Клинике за педијатрију Института за здравствену заштиту деце и омладине Војводине Андријана Барјактаревић, која је пријављена на овогодишњи конкурс за “Хероја улице” у организацији нашег листа, „Новосадске телевизије“ и компаније „Цолор медиа communications”.

–  За то време постајете део живота детета и читаве породице, са њима пролазите кроз све тешке дијагностичке и терапијске процедуре, успоне и падове током лечења – нагласила је Андријана. – У дванаесточасовним сменама, највећи део дана проводите са њима, научите шта дете воли да једе, која му је омиљена игра, филм, бајка, славите са њима празнике, делите и срећу и тугу јер ми смо породица!

Након завршене сред­ње школе, 1999. године Андријана је почела да ради на Одељењу педијатријске онкологије и до пре месец дана била је главна сестра Службе за хематологију и онкологију. Сада је главна сестра Клинике за педијатрију, али како је рекла, одрасла је на хематологији и остаће њено дете све до пензије.

– Ми, медицинске сестре, као и сво особље, ту смо да деци и родитељима пружимо подршку, охрабримо их и саслушамо, што је некада много теже од било које терапије и дијагностике јер временом сагоревате – казала је Андријана. – Та деца вас уче шта је искрено поштовање, поверење и огромна количина љубави, али и шта значи борба и неодустајање јер су храбрији и снажнији него што су свесни, као и њихови родитељи. 

Како је Андријана рекла за наш лист, нема веће среће него када дочекате да вас бивши пацијент позове и каже да је постао родитељ или вам уручи позивницу за венчање.

– Сва та деца одрастала су уз нас и после толико година, спона и приврженост је посебна и нераскидива – објаснила је Барјактаревић. – Ако говорим о манама мог посла, свакако је смрт детета нешто што оставља дубоки траг на души и срцу. Туга вас никада не напушта јер су деца која су изгубила битку наши анђели и никада неће бити заборављена.

Када је сазнала да је пријављена на конкурс за “Хероја улице”, наша саговорница скромно је помислила да јој место није међу другим кандидатима јер она, као и све њене колеге, само раде свој посао. Ипак, она је истакла да ће бити посебно срећна и поносна ако њен пример подстакне млађе колегинице да и оне осете срећу и задовољство коју та професија доноси, као и да свој посао раде са осмехом на лицу јер су осмех и оптимизам пола излечења.

– Андријана је пример посвећеног појединца који свој посао ради одговорно и онако како треба, са пуно љубави, и важно је да за то добије признање – рекла је Марија Бјелица која је Андријану пријавила за “Хероја улице”. Како Бјелица наводи, за рад на дечјој онкологији потребна је посебна снага, а у њему се Андријана већ годинама истиче, воли децу и родитеље свим срцем и пружа им подршку, како емотивну, тако и професионалну, у најтежим тренуцима њихових живота.

Д. Андулајевић