Хеклање смирује живце и поправља расположење
Ретко ћете данас срести особу која чува и негује српску традицију у стилу старог заната, као што то чини суграђанка Маријана Јеврић, која је имала среће да је од малих ногу бака учи штрикању.
Међутим, 2006. године, свекрва јој је открила хеклање, научивши је и тој вештини. Маријана иначе већ годину и по дана ради као куварица у Централној кухињи „Радосног детињства”, али након тог посла једва чека да дође кући и баци се на игле и предиво.
– Пробала сам да хеклам столњаке, али сам одустала, једноставно је скуп материјал за тако вредне ствари, а све може да се купи по доста повољној цени – каже нам Јеврићева. – Зато сам ишла логиком да би сваки родитељ купио свом детету праву квалитетну играчку уместо пластичне и нисам погрешила. Од 2006. до 2010. године обучавала сам се и усавршавала у хеклању луткица, те почела и да их продајем када сам била сигурна да сам у потпуности савладала тај занат.
Како каже, треба јој око десетак дана да направи играчку. Са посебном naruybinom обратили су јој се ђаци из Медицинске школе, који су хтели својој разредној да поклоне уникатну играчку, те је Маријана фотографију њеног лика преточила у истоветну лутку.
– Сада већ хеклам све што ми наруче, од звечкица за бебе, шалова, рукавица, капа, до yеmpеrića за бебе, комбинезона и корпица различитих облика, величина и боја, са поклопцем или без њега, у које се могу ставити козметика, накит и други аксесоар – прича наша саговорница. – Затим радим подметаче за чаше, шољице, гумице за косу, па чак и купаће костиме, хаљине за плажу, шортсеве, грејаче за руке... Испуњавам све жеље.
Према њеним речима, све ради са природним материјалима, попут памука. Највише контаката остварује по препоруци, а има и неке своје купце који се често јављају и поручују. Отворила је профиле на друштвеним мрежама, где се под називом „Ла Маре 23” људи могу поближе упознати са њеним радом.
– Поједини ми шаљу фотографије одређене животиње, по чијем моделу исхеклам идентичну играчку – казала је Маријана. – Ствари које хеклам не радим по шемама, већ по неким својим визијама, па и ако не успем из прве, парам и почињем из почетка, све док то не доведем до савршенства. Хеклање смирује живце и позитивно утиче на расположење. Док хеклам, могу да гледам ТВ, слушам музику или разговарам, ништа ми не смета да посао урадим како ваља.
Маријана каже да своје радове продаје на базарима и цветним пијацама, када успе да резервише место. Базари јесу посећени, али по њеном мишљењу, Нови Сад је мало захтеван град и чини јој се да Новосађани нису превише заинтересовани за ручне радове. Скептични су и у погледу тога да ли се ради о природним материјалима, али то је не спречава да настави да негује стари занат и усрећује оне који знају колико вреди такав поклон. Тако су јој звечке од 850 динара па навише, а најјефтиније луткице 1.500. Сет од четири комада подметача за сто је 1.000 динара, а рукавице дуге тридесетак центиметара 1.200. Корпице су од 600 динара, али она је увек отворена за договоре и компромисе, па они које довољно добро познаје могу да плате и у две рате.
Текст и фото: И. Бакмаз