Heklanje smiruje živce i popravlja raspoloženje

Međutim, 2006. godine, svekrva joj je otkrila heklanje, naučivši je i toj veštini. Marijana inače već godinu i po dana radi kao kuvarica u Centralnoj kuhinji „Radosnog detinjstva”, ali nakon tog posla jedva čeka da dođe kući i baci se na igle i predivo.

– Probala sam da heklam stolnjake, ali sam odustala, jednostavno je  skup materijal za tako vredne stvari, a sve može da se kupi po dosta povoljnoj ceni – kaže nam Jevrićeva. – Zato sam išla logikom da bi svaki roditelj kupio svom detetu pravu kvalitetnu igračku umesto plastične i nisam pogrešila. Od 2006. do 2010. godine obučavala sam se i usavršavala u heklanju lutkica, te počela i da ih prodajem kada sam bila sigurna da sam u potpunosti savladala taj zanat. 

Kako kaže, treba joj oko desetak dana da napravi igračku. Sa posebnom naruybinom obratili su joj se đaci iz Medicinske škole, koji su hteli svojoj razrednoj da poklone unikatnu igračku, te je Marijana fotografiju njenog lika pretočila u istovetnu lutku.

– Sada već heklam sve što mi naruče, od zvečkica za bebe, šalova, rukavica, kapa, do yemperića za bebe, kombinezona i korpica različitih oblika, veličina i boja, sa poklopcem ili bez njega, u koje se mogu staviti kozmetika, nakit i drugi aksesoar – priča naša sagovornica. – Zatim radim podmetače za čaše, šoljice, gumice za kosu, pa čak i kupaće kostime, haljine za plažu, šortseve, grejače za ruke... Ispunjavam sve želje.

Prema njenim rečima, sve radi sa prirodnim materijalima, poput pamuka. Najviše kontakata ostvaruje po preporuci, a ima i neke svoje kupce koji se često javljaju i poručuju. Otvorila je profile na društvenim mrežama, gde se pod nazivom „La Mare 23” ljudi mogu pobliže upoznati sa njenim radom.

– Pojedini mi šalju fotografije određene životinje, po čijem modelu isheklam identičnu igračku – kazala je Marijana. – Stvari koje heklam ne radim po šemama, već po nekim svojim vizijama, pa i ako ne uspem iz prve, param i počinjem iz početka, sve dok to ne dovedem do savršenstva. Heklanje smiruje živce i pozitivno utiče na raspoloženje. Dok heklam, mogu da gledam TV, slušam muziku ili razgovaram, ništa mi ne smeta da posao uradim kako valja.

Marijana kaže da svoje radove prodaje na bazarima i cvetnim pijacama, kada uspe da rezerviše mesto. Bazari jesu posećeni, ali po njenom mišljenju, Novi Sad je malo zahtevan grad i čini joj se da Novosađani nisu previše zainteresovani za ručne radove. Skeptični su i u pogledu toga da li se radi o prirodnim materijalima, ali to je ne sprečava da nastavi da neguje stari zanat i usrećuje one koji znaju koliko vredi takav poklon. Tako su joj zvečke od 850 dinara pa naviše, a najjeftinije lutkice 1.500. Set od četiri komada podmetača za sto je 1.000 dinara, a rukavice duge tridesetak centimetara 1.200. Korpice su od 600 dinara, ali ona je uvek otvorena za dogovore i kompromise, pa oni koje dovoljno dobro poznaje mogu da plate i u dve rate.

Tekst i foto: I. Bakmaz