Град преузео низ мера у борби против климатских промена

Том приликом је рекао да је Савет основан 2019. године, са циљем да стручњаци помажу градоначелнику Милошу Вучевићу у доношењу стратешких докумената које се тичу животне средине, али и да даје корисне сугрестије у вези зеленила, сарађује са јавним предузећима и градским управама.

- Чланови савета су до сада прегледали планове и пројекте, првенствено фокусирајући се на бирање најбољих врста – казао је др Орловић. - Живимо у измењеним климатским условима, који су нарочито измењени у урбаним срединама због бетона, асфалта, возила, сољења улица и слично, те биљкама и дрвећу није лако да преживе у новнасталим условима средине. Зато оптимално бирамо оне врсте које могу најбоље да поднесу притисак, што је Савет до сада веома успешно радио. Такође је чињеница да је Град преузео низ мера у борби против климатских промена. Тако су почели да се уводе заливни системи, што је један од начина да  омогућимо дрвећу виталност. Летос смо имали сушу и тада је градоначелник Милош Вучевић дао налог да се појачано заливају све зелене површине у граду и мислим да је “Градско зеленило” добро урадило тај посао. Зато бих истакао потребу да том предузећу треба појачање и јачање капацитета, јер им дајемо све више посла, а они су практично на истом броју људи, алата и механизације.

Како је истакао, урађен је и Катастар зелених површина, из авиона снимане су зелене површине и евидентирано је присуство појединачних стабала, а лепа вест је да их имамо преко 90. 000 у граду. Покривеност зеленим површинама је 38 одсто и ту се рачунају све јавне и приватне површине.

- Москва има 54 одсто отворених јавних површина, а ми смо ту негде на средини, те бих рекао да смо чак и добри, али тога баш нисмо свесни – наводи професор. - Преостаје да се Катастар допуни, тако да свако стабло и зелена површина добију свој опис и атрибуте, како бисмо успешно могли управљати њиме. То је један велики посао и очекујем да ћемо првенствено имати студенте који ће кроз праксу, на терену заједно са нама урадити нешто корисно. У току је пројекат “Оживимо паркове” који на предлог Савета спроводи Градска управа за заштиту животне средине , а циљ је да наши паркови не буду само места за шетњу и одмор, већ и простор који негује културна дешацвања, историске и музичке догађаје, спорт и ректреацију. Наша визија је да направимо традицију  другачију од оне на коју смо навикли.

Напоменуо је да се више година спроводи редован мониторинг здравственог стања стабала у целом граду, а новина је да се посебним уређајима прати да ли у стаблу има шупљина и трулежи, ради превентивног деловања на потенцијално угрожавање грађана и имовине, што је посебна активност и ретко који град је спроводи.

- Нови Сад је једини град у региону, а по мојим сазнањима и један од четири у свету, који ради мониторинг гасова стаклене баште, прати се која је емисија гасова стаклене баште са зелених површина, са циљем бољег управљања – поносно истиче др Орловић, додавши да на тај начин делујемо глобално и смањимо ту емисију. - Мислим да је то један велики допринос за ублажавање климатских промена.

Као један од успеха шеф Катедре за хортикултуру и пејзажну архитектуру Пољопривредног факултета и председник Савета градоначелника за озелењавање др Саша Орловић наводи да су успели у јачању капацитета, те као први на Универзитету у Новом Саду акредитовали студијски програм “Пејзажна архитектра – дуално образовање”. У оквиру тог програма ће студенти имати половину наставе у јавним градским предузећима попут “Градског зеленила”, “Лисја”, делимично у Градској управи за грађевинско земљиште и инвестиције, јер ће се тако побољшати капацитети тих установа и управа. Студенти ће донети младост и добре идеје, а са друге стране ће остати да раде и живе у свом граду, што је најзначајније, а градоначелник Милош Вучевић је умногоме помогао да се то оствари.

По његовим речима, у току је израда генералног урбанистичког плана, а Савет је и ту дао свој допринос.

- До сада је било регулисано то да смо имали проценат зелених површина, када се гради зграда или је у питању нека слична инвестиција, али није писало којих, те и травњак подразумевао задовољење потражње – објашњава председник Савета Орловић. - Сад експлицитно пише да ту мора бити и дрвећа, јер у борби против климатских промена треба да имамо што више високог дрвећа. Формиран је и Савет за одрживи развој који је много шири од оног који ја водим, али који прати све аспекте животне средине.

Са задовољством је истакао и то да је пројекат Ботаничке баште капитални пројекат, с обзиром на то да у нашој држави, осим београдске, није направљена ниједна друга, те ће наш град имати и ту част. Интензивно се ради на различитим истраживањима, јер је жеља свих да Нови Сад буде специфичан по одређеним активностима.

- Спроводе се истраживања у вези постизања погодног квалитета ваздуха, те се покушава утврдити које врсте највише задржавају загађујуће “пм” честице. Планирамо за 21. мај научно стручни скуп који ће бити одржан у ЈКП “Градско зеленило”, када ће домаћи и инострани предавачи говорити о томе како се решава урбана инфраструктура у ери климатских промена. Такође, похвално је што ћемо 2024. године понети титулу Европске престонице шума.

Председник Савета градоначелника за озелењавање др саша Орловић навео је да у свему успевају јер је успостављена одлична сарадња на три поља: једно је знање које се налази на Универзитету, друго су доносиоци одлука, док треће поље представљају јавна предузећа која спроводе идеје и одлуке. По мишљењу др Саше Орловић то је добра комбинација која даје резултате.       

И. Бакмаз