Grad preuzeo niz mera u borbi protiv klimatskih promena

Tom prilikom je rekao da je Savet osnovan 2019. godine, sa ciljem da stručnjaci pomažu gradonačelniku Milošu Vučeviću u donošenju strateških dokumenata koje se tiču životne sredine, ali i da daje korisne sugrestije u vezi zelenila, sarađuje sa javnim preduzećima i gradskim upravama.

- Članovi saveta su do sada pregledali planove i projekte, prvenstveno fokusirajući se na biranje najboljih vrsta – kazao je dr Orlović. - Živimo u izmenjenim klimatskim uslovima, koji su naročito izmenjeni u urbanim sredinama zbog betona, asfalta, vozila, soljenja ulica i slično, te biljkama i drveću nije lako da prežive u novnastalim uslovima sredine. Zato optimalno biramo one vrste koje mogu najbolje da podnesu pritisak, što je Savet do sada veoma uspešno radio. Takođe je činjenica da je Grad preuzeo niz mera u borbi protiv klimatskih promena. Tako su počeli da se uvode zalivni sistemi, što je jedan od načina da  omogućimo drveću vitalnost. Letos smo imali sušu i tada je gradonačelnik Miloš Vučević dao nalog da se pojačano zalivaju sve zelene površine u gradu i mislim da je “Gradsko zelenilo” dobro uradilo taj posao. Zato bih istakao potrebu da tom preduzeću treba pojačanje i jačanje kapaciteta, jer im dajemo sve više posla, a oni su praktično na istom broju ljudi, alata i mehanizacije.

Kako je istakao, urađen je i Katastar zelenih površina, iz aviona snimane su zelene površine i evidentirano je prisustvo pojedinačnih stabala, a lepa vest je da ih imamo preko 90. 000 u gradu. Pokrivenost zelenim površinama je 38 odsto i tu se računaju sve javne i privatne površine.

- Moskva ima 54 odsto otvorenih javnih površina, a mi smo tu negde na sredini, te bih rekao da smo čak i dobri, ali toga baš nismo svesni – navodi profesor. - Preostaje da se Katastar dopuni, tako da svako stablo i zelena površina dobiju svoj opis i atribute, kako bismo uspešno mogli upravljati njime. To je jedan veliki posao i očekujem da ćemo prvenstveno imati studente koji će kroz praksu, na terenu zajedno sa nama uraditi nešto korisno. U toku je projekat “Oživimo parkove” koji na predlog Saveta sprovodi Gradska uprava za zaštitu životne sredine , a cilj je da naši parkovi ne budu samo mesta za šetnju i odmor, već i prostor koji neguje kulturna dešacvanja, istoriske i muzičke događaje, sport i rektreaciju. Naša vizija je da napravimo tradiciju  drugačiju od one na koju smo navikli.

Napomenuo je da se više godina sprovodi redovan monitoring zdravstvenog stanja stabala u celom gradu, a novina je da se posebnim uređajima prati da li u stablu ima šupljina i truleži, radi preventivnog delovanja na potencijalno ugrožavanje građana i imovine, što je posebna aktivnost i retko koji grad je sprovodi.

- Novi Sad je jedini grad u regionu, a po mojim saznanjima i jedan od četiri u svetu, koji radi monitoring gasova staklene bašte, prati se koja je emisija gasova staklene bašte sa zelenih površina, sa ciljem boljeg upravljanja – ponosno ističe dr Orlović, dodavši da na taj način delujemo globalno i smanjimo tu emisiju. - Mislim da je to jedan veliki doprinos za ublažavanje klimatskih promena.

Kao jedan od uspeha šef Katedre za hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta i predsednik Saveta gradonačelnika za ozelenjavanje dr Saša Orlović navodi da su uspeli u jačanju kapaciteta, te kao prvi na Univerzitetu u Novom Sadu akreditovali studijski program “Pejzažna arhitektra – dualno obrazovanje”. U okviru tog programa će studenti imati polovinu nastave u javnim gradskim preduzećima poput “Gradskog zelenila”, “Lisja”, delimično u Gradskoj upravi za građevinsko zemljište i investicije, jer će se tako poboljšati kapaciteti tih ustanova i uprava. Studenti će doneti mladost i dobre ideje, a sa druge strane će ostati da rade i žive u svom gradu, što je najznačajnije, a gradonačelnik Miloš Vučević je umnogome pomogao da se to ostvari.

Po njegovim rečima, u toku je izrada generalnog urbanističkog plana, a Savet je i tu dao svoj doprinos.

- Do sada je bilo regulisano to da smo imali procenat zelenih površina, kada se gradi zgrada ili je u pitanju neka slična investicija, ali nije pisalo kojih, te i travnjak podrazumevao zadovoljenje potražnje – objašnjava predsednik Saveta Orlović. - Sad eksplicitno piše da tu mora biti i drveća, jer u borbi protiv klimatskih promena treba da imamo što više visokog drveća. Formiran je i Savet za održivi razvoj koji je mnogo širi od onog koji ja vodim, ali koji prati sve aspekte životne sredine.

Sa zadovoljstvom je istakao i to da je projekat Botaničke bašte kapitalni projekat, s obzirom na to da u našoj državi, osim beogradske, nije napravljena nijedna druga, te će naš grad imati i tu čast. Intenzivno se radi na različitim istraživanjima, jer je želja svih da Novi Sad bude specifičan po određenim aktivnostima.

- Sprovode se istraživanja u vezi postizanja pogodnog kvaliteta vazduha, te se pokušava utvrditi koje vrste najviše zadržavaju zagađujuće “pm” čestice. Planiramo za 21. maj naučno stručni skup koji će biti održan u JKP “Gradsko zelenilo”, kada će domaći i inostrani predavači govoriti o tome kako se rešava urbana infrastruktura u eri klimatskih promena. Takođe, pohvalno je što ćemo 2024. godine poneti titulu Evropske prestonice šuma.

Predsednik Saveta gradonačelnika za ozelenjavanje dr saša Orlović naveo je da u svemu uspevaju jer je uspostavljena odlična saradnja na tri polja: jedno je znanje koje se nalazi na Univerzitetu, drugo su donosioci odluka, dok treće polje predstavljaju javna preduzeća koja sprovode ideje i odluke. Po mišljenju dr Saše Orlović to je dobra kombinacija koja daje rezultate.       

I. Bakmaz