Годишња изложба радова карловачких гимназијалаца
Изложба ученика Карловачке гимназије поводом завршетка школске године на којој су приказани радови ђака настали од септембра 2018. више личи на поставку дела осведочених и потврђених уметника, него средњошколаца и то школе у којој се изучавају језици, а не уметност.
Поставка је обухватила два сегмента - серију радова „Портрет“, који су радили ученици првог разреда у пару, по двоје, на медијапан подлози - њих 74 у 37 „двојних лица“. Други сегмент изложбе чине цртежи 53 ученика, првих, других и трећих разреда насталих током школске године.
Према гласовима ђака, професора и других запослених у школи, убедљиво прво место са 297 гласова, освојио је портрет чији аутори су ученице Јелена Радовић и Лидија Мајорски.
из И-3. У другом сегменту годишње изложбе коју сачињавају ликовни радови ученика од првог до трећег разреда, прво место освојио је рад Мие Karapanyić из ИИ-1, који је добио 86 гласова. Друга награда је припала ученици Јелени Радовић. Њен рад је добио 73 гласа, док је треће место освојио ученик ИИИ-5 Филип Рајић, са 36 гласова. Свима је као награда припао квалитетан прибор за цртање и сликање за шта се побринула школа.
Идеја да се организује изложба потекла је од професорке ликовног, академске сликарке Јоване Поповић Бенишек, која је кроз сопствену каријеру небројено пута показала своју оригиналност и непресушну креативност.
- Осим часова на којима су изучавали, зависно од разреда, историју уметности, ђаци су провели одређен број часова и практично радећи – каже Јована Поповић Бенишек. - Морам признати да су савладали теорију, али су и себе и мене изненадили у пракси. Они у суштини нису знали колико цртајући по моделу могу да постигну. Доста смо полагали на рад по моделу што је дало фантастичне резултате. Било је тешко одабрати радове за изложбу, јер их је заиста пуно добрих.
Портрети су, како каже Јована Поповић Бенишек, изазвали велику пажњу публике, али и самих ђака приликом рада. Идеја је била да на медијапан плочама који својим обиликом подсећају на људско лице, ђаци по сопственом нахођењу осликају једну половину. Резултат тога су разноврсни портрети, који су одлична подлога за психолошку анализу. Након ове изложбе јавиле су се нове идеје међу
професорима о повезивању предмета, односно коришћењу ликовних изражајних средстава у наставне сврхе из других дисциплина.
Изложба би требало да буде у галеријском простору у сутерену гимназије до почетка нове школске године, како каже Јована поповић Бенишек, до доласка нове генерације ђака. Након тога они ће учествовати у ликовној колонији са које се радови излажу за Дан школе.
З. Милосавњевић
