Фризерски салон "Поло" један од најстаријих у Новом Саду
Ушушкан у Јеврејској улици између продавница и угоститељских објеката налази се фризерски салон „Поло”, који постоји више од пола века. Старији суграђани га се сећају као бербернице у коју је сваке недеље ујутру свраћала новосадска господа на бријање пре одласка у цркву.
Салон је основао Тодор Стојшин 2. децембра 1957. године и био је један од ретких приватника тог доба. Почетком деведесетих година прошлог века тајне фризерског заната преузео је његов син Синиша. За 60 година, колико постоји „Поло”, кроз врата је прошло на десетине хиљада муштерија.
Како каже Синиша Стојшин, много тога се променило од тада – трендови, захтеви муштерија и алати, али суштина је остала иста.
“Фризерски салони су место где се људи срећу, опуштају, причају – објашњава Синиша. – Наше муштерије не само да улепшавамо већ смо и њихови саветници, психолози, најбољи другари и добре комшије. Добар фризер мора да савлада основне вештине заната, а осим тога битни су креативност, марљивост, а тек на трећем месту таленат. “
Од кад салон постоји, кроз руке мајстора Синише Стојшина прошло је много познатих личности, али и обичних грађана који редовно долазе на улепшавање.
“Многа позната лица су крочила у наш салон, а један од најпознатијих је свакако Раде Šеrbеyija – каже Синиша. – Дошао је на бријање и није имао никакве посебне захтеве већ је био врло опуштен и причљив, као и већина мојих муштерија. “
Занимљиво је то да салон чешће посећују мушкарци него даме.
“ Разлог лежи у томе што је радња дуго била берберница па је међу Новосађанима тако остала упамћена – каже Синиша. – Тек пре 15 година сам поново решио да салон отворим и за жене. Ипак, и даље нас највећим делом посећује господа.”
Локал је на иделном месту јер је Јеврејска улица једна од жила куцавица града. Ипак, како кажу у салону, проблем је што немају паркинг-места.
У корак с модерним трендовима
Као и већина салона, и „Поло” прати трендове у стилизовању косе. Прате се друштвене мреже, модни часописи, светска такмичења.
“Новосађани прате трендове, а ми их диктирамо – кроз осмех прича Синиша Стојшин. – Осим уобичајних захтева, попут шишања, фарбања или фризура за посебне прилике, неретко се нађе и понека жеља муштерије коју је тешко испунити. Пре неколико година, за време Егзита, дошао је момак са жељом да га ошишам техником тродимензионалног шишања. Изабрао је занимљив мотив гуштера. Није било лако. Шишање је трајало читава два сата. Било је захтевно, изискивало је стрпљење и прецизност.“
“ Зато неки долазе код нас само када желе специјалну фризуру за посебне прилике – жали се Синиша. – Наш локал је једини који није мењао делатност. Овај простор користимо од 1957. и нисмо се никада селили. Реновиран је свега неколико пута, а последње дотеривање је било 2002. године.
На опаску да се често може чути да су мушкарци бољи фризери од дама, Синиша сматра да то није потпуно тачно.
“ Можда је због тога што мушкарац зна како би жена требало да изгледа да би му се допала и обрнуто”, каже он.
За сад има Синиша има довољно посла јер, без обзира на беспарицу и што је темпо живота много бржи, људи и даље цене стручност и проверено добре занатлије.
С. Ковач
