Frizerski salon "Polo" jedan od najstarijih u Novom Sadu
Ušuškan u Jevrejskoj ulici između prodavnica i ugostiteljskih objekata nalazi se frizerski salon „Polo”, koji postoji više od pola veka. Stariji sugrađani ga se sećaju kao berbernice u koju je svake nedelje ujutru svraćala novosadska gospoda na brijanje pre odlaska u crkvu.
Salon je osnovao Todor Stojšin 2. decembra 1957. godine i bio je jedan od retkih privatnika tog doba. Početkom devedesetih godina prošlog veka tajne frizerskog zanata preuzeo je njegov sin Siniša. Za 60 godina, koliko postoji „Polo”, kroz vrata je prošlo na desetine hiljada mušterija.
Kako kaže Siniša Stojšin, mnogo toga se promenilo od tada – trendovi, zahtevi mušterija i alati, ali suština je ostala ista.
“Frizerski saloni su mesto gde se ljudi sreću, opuštaju, pričaju – objašnjava Siniša. – Naše mušterije ne samo da ulepšavamo već smo i njihovi savetnici, psiholozi, najbolji drugari i dobre komšije. Dobar frizer mora da savlada osnovne veštine zanata, a osim toga bitni su kreativnost, marljivost, a tek na trećem mestu talenat. “
Od kad salon postoji, kroz ruke majstora Siniše Stojšina prošlo je mnogo poznatih ličnosti, ali i običnih građana koji redovno dolaze na ulepšavanje.
“Mnoga poznata lica su kročila u naš salon, a jedan od najpoznatijih je svakako Rade Šerbeyija – kaže Siniša. – Došao je na brijanje i nije imao nikakve posebne zahteve već je bio vrlo opušten i pričljiv, kao i većina mojih mušterija. “
Zanimljivo je to da salon češće posećuju muškarci nego dame.
“ Razlog leži u tome što je radnja dugo bila berbernica pa je među Novosađanima tako ostala upamćena – kaže Siniša. – Tek pre 15 godina sam ponovo rešio da salon otvorim i za žene. Ipak, i dalje nas najvećim delom posećuje gospoda.”
Lokal je na idelnom mestu jer je Jevrejska ulica jedna od žila kucavica grada. Ipak, kako kažu u salonu, problem je što nemaju parking-mesta.
U korak s modernim trendovima
Kao i većina salona, i „Polo” prati trendove u stilizovanju kose. Prate se društvene mreže, modni časopisi, svetska takmičenja.
“Novosađani prate trendove, a mi ih diktiramo – kroz osmeh priča Siniša Stojšin. – Osim uobičajnih zahteva, poput šišanja, farbanja ili frizura za posebne prilike, neretko se nađe i poneka želja mušterije koju je teško ispuniti. Pre nekoliko godina, za vreme Egzita, došao je momak sa željom da ga ošišam tehnikom trodimenzionalnog šišanja. Izabrao je zanimljiv motiv guštera. Nije bilo lako. Šišanje je trajalo čitava dva sata. Bilo je zahtevno, iziskivalo je strpljenje i preciznost.“
“ Zato neki dolaze kod nas samo kada žele specijalnu frizuru za posebne prilike – žali se Siniša. – Naš lokal je jedini koji nije menjao delatnost. Ovaj prostor koristimo od 1957. i nismo se nikada selili. Renoviran je svega nekoliko puta, a poslednje doterivanje je bilo 2002. godine.
Na opasku da se često može čuti da su muškarci bolji frizeri od dama, Siniša smatra da to nije potpuno tačno.
“ Možda je zbog toga što muškarac zna kako bi žena trebalo da izgleda da bi mu se dopala i obrnuto”, kaže on.
Za sad ima Siniša ima dovoljno posla jer, bez obzira na besparicu i što je tempo života mnogo brži, ljudi i dalje cene stručnost i provereno dobre zanatlije.
S. Kovač
