У Србији најтраженији инжењери, кувари, фризери...

За радна места у овим областима у првој половини године било је 7.851 огласа, док их је у истом лањском периоду било 7.297. Такав тренд се бележи од 2009. године када је понуда послова за одређена занимања вишеструко увећана. 



Највећи пораст присутан је у понуди послова који обухватају ИТ, машинство и електротехникау, затим услуге (туризам, угоститељство), администрацију и рачуноводство, право, фармацију и здравство, те креативну индустрију (дизајн), наводи се у саопштењу Инфостуда.



Најзначајнији раст се бележи у ИТ сектору, где је у односу на једног стручњака 2009. године, у 2017. тражено чак шест.



У машинству је тај однос један према пет, а у електротехници један према четири. 



Два пута више расписивани су огласи за запослење у администрацији, рачуноводству, угоститељству, праву и дизајну. Чак и за она занимања за која се кадрови традиционално најређе траже, као што су фармација и здравство, 2016. је било 1,6 процената огласа више него пре осам година.



Изван ИТ сектора, занимљиво је да су, осим дипломираних инжењера машинства и електротехнике, најтраженији били аутомеханичари, кувари, месари и фризери. 



На листи пет најтраженијих пре три године били су и комерцијалисти, а прошле године возачи.



Када је реч о стручној спреми коју послодавци траже, уочљива је промена у периоду 2014-2016. 



Док је пре три године за 48 одсто понуђених послова била потреба средња стручна спрема, 2015. је тај проценат порастао на 52 процента, а прошле године на 60 посто.



С друге стране, приметан је пад огласа у којима послодавци траже кандидате са вишом, високом школом или баћелор, са 36 одсто у 2014. и 2015. години на 24 процента у 2016. Знатно мањи пад се бележи када је реч о кандидатима са завршеним факултетом или мастером. 



Међу кандидатима који су прошле године конкурисали на огласе, више од половине је имало диплому факултета и звање мастера, високе, више школе или баћелор, док је кандидата са средњом школом било око 40 одсто.



Иако је приметан раст огласа за послове за које је довољна средњошколска диплома, то ипак не значи да су послодавци снизили критеријуме. 



О томе сведочи податак да се у prеthodnе три године бележи драстичан пораст броја огласа на енглеском језику, са 3.909 у 2014. на 6.473 прошле године, што је 27 посто од укупног броја огласа.



Сагласно томе, растао је и број оних који су аплицирали на огласе на овом језику, са 236.328 у 2014. на нешто мало испод триста хиљада лани. 



Кад је реч о огласима на страним језицима, убедљиво преовлађује енглески језик, док су знатно мање заступљени немачки, руски и мађарски. 



Занимљиво је да је прошле године скоро трећина, тачније 31,8 одсто кандидата имало више од 10 година радног искуства. 



Следе они са искуством од једне до три године, којих је било 22,6 процената, затим са искуством од четири до шест (16,8%), и они са стажом од седам до девет година - 10,1 посто. Најмање је било кандидата са искуством мањим од једне године (8,4%), односно без искуства (6,0%).