(ФОТО) ДЕЦА СА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ ПУНА УТИСАКА НАПУСТИЛА НОВИ САД "Заједништво нас чини срећнима, другарство је најбитније"

Овај пут допутовало је 45 ђака, а ако се узме у обзир да се ова посета реализује 11 година уназад, како су нам рекли из Удружења гражана „Нови Сад” који су организатори овог догађаја, до сада је 440 деце имало прилику да дође и упозна своје вршњаке у Новом Саду. Домаћини и гости су у оквиру пет активних дана имали прилику да обиђу манастире и културне установе попут Галерије Матице српске, Српског народног позоришта и више музеја у Београду, а нису остали имуни ни на Музеј илузија у ком немогуће постаје могуће. Но, највећи утисак на све њих свакако је оставила кошаркашка утакмица која се недавно одиграла у Београдској арени између вечитих ривала – Партизана и Црвене звезде.

Екипа „Дневника” дружила се са клинцима у куглани „Жабац” последњег дана посете, а с обзиром на то да је Михајло Јовановић из Прековца био наш саговорник првог дана у Новом Саду, желели смо да чујемо свеобухватне утиске које ће понети са собом. 

– Очекивања су ми испуњена, стварно немам речи. Брзо ми је прошло време, први дан сам имао неки чудан осећај, било ме је срамота и нисам се ни са ким дружио. Након пар дана сам се опустио уз друштво и домаћине, који су стварно супер, те ми није требало пуно времена. Мој домаћин Лазар ме je упознао са својим другарима, па смо успевали увече да прошетамо по граду. Били смо у центру и могу вам рећи да ми се много свиђа Нови Сад , а католичка црква (катедрала) у центру града је баш велика и предивна. Били смо на утакмици и заиста је невероватан осећај делити Београдску арену са 25.000 навијача. Срећан сам што сам имао ту прилику, јер ми је ово иначе први пут да сам био на утакмици, и то још кошаркашки дерби – узбуђено ће Михјло. 

Његов другар са Косова Богдан Васић из Коретишта каже нам да је први пут у Новом Саду, а успомену на Градску кућу ће, поред узбуђења са утакмице, најрадије понети. 

– Дефинитивно је Градска кућа оставила на мене снажан утисак. Тај дизајн, архитектура, невероватан стил градње, просто савршено. Волео бих поново да дођем – очарано ће Богдан, додајући да му је част што је имао тако доброг домаћина.

Први пут у ових 11 година долазе ђаци из општина Ново Брдо и Гњилане. До сада су у посету долазили ученици из општина Ранилуг, Шилово, Штрпце, Грачаница и Липљан, а како за наш лист каже волонтерка у УГ „Нови Сад” Соња Цвјетићанин, ове године су клинци мало повученији у односу на своје претходнике, но увек им треба пар дана да се привикну и ослободе, а када се опусте и боље упознају, већ морају да иду кућама. 

– А када их све видите из године у годину, схватате да све ово и те како има смисла, и да смо се свим срцем заиста изборили осмех сваког детета како са Косова и Метохије, тако и наше деце. Желели смо да их повежемо, да се упознају и на тренутак заборве на проблеме који их окружују. Та деца доле на Косову живе у другачијој средини и изопштени су, не живе живот као наша деца, што није у реду. За њих је превелики доживљај када дођу овде. Све им је јако занимљиво и са радошћу прихватају сваки нови изазов – каже Цвјетићанин која је пету годину волонтер на пројекту. 

Деца са Косова и Метохије долазе код нас у госте, али и наша деца која су била домаћини, заједно са волонтерима и наставницима одлазе на југ земље, где их дочекују, сада већ њихови нови другари. Цео тај процес размене и дочека препун је различитих емоција које сигурно не остављају равнодушним никог од присутних. А добра страна свега је што и наши клинци имају прилику да виде како се доле живи, да није све у сјају, гламуру и тржном центру, да има нешто и у малим стварима, те и да на ситницама треба да буду захвални, каже волотерка.  

– Тешко је испратити темпо, деца су од 12 до 14 година, али је и задовољство бити волонтер и учествовати у овој племенитој причи. Лепо је и нама, и ми са њима подетињимо и упознајемо се, чујемо како је код њих и како се тамо живи. Ове године су ишли на утакмицу и није било лако, али је било јако лепо. И најбитније од свега, деца су нама одраслима одржала лекцију и показала нам да није битно уопште за кога се навија, већ да је заједништво оно што нас чини срећнима и да је другарство ипак најбитније – поручује Соња, додавши да су времена таква, да се они на друштвеним мрежама споје и остану у контакту, па и после посете Косову и Метохији, ко зна, може ту бити и пријатељстава пониклих за цео живот. 

Први пут у Новом Саду била је и тринаестогодишња Катарина Аксић из Коретишта, која каже да јој је било фантастично. 

– Сви утисци су ми остали овде. Имала сам прилику да видим музеје, храмове и друге установе културе. Упознали смо и параолимпијце, а осећај је феноменалан. Мало сам се уморила, пуно смо имали активности и много смо шетали, али није ми жао, свашта сам нешто видела и могу вам рећи да је Нови Сад заиста јако леп град. Мања је гужва него у Београду, у ком сам живела десет година и није ми непознат – каже Катарина, остављајући нас, јер је на њу ред дошао да баци куглу и „убере” који поен за свој тим.

Фото: JoMi Social