(VIDEO, FOTO) DECA SA KOSOVA I METOHIJE PUNA UTISAKA NAPUSTILA NOVI SAD "Zajedništvo nas čini srećnima, drugarstvo je najbitnije"
Deca sa Kosova i Metohije, koja su boravila u Novom Sadu u okviru projekta „Svim srcem za osmeh deteta”, otputovala su svojim kućama u Prekovce i Koretište, puni utisaka sa severa, sa suzama u očima, jer je pet dana proletelo za tren.
Ovaj put doputovalo je 45 đaka, a ako se uzme u obzir da se ova poseta realizuje 11 godina unazad, kako su nam rekli iz Udruženja gražana „Novi Sad” koji su organizatori ovog događaja, do sada je 440 dece imalo priliku da dođe i upozna svoje vršnjake u Novom Sadu. Domaćini i gosti su u okviru pet aktivnih dana imali priliku da obiđu manastire i kulturne ustanove poput Galerije Matice srpske, Srpskog narodnog pozorišta i više muzeja u Beogradu, a nisu ostali imuni ni na Muzej iluzija u kom nemoguće postaje moguće. No, najveći utisak na sve njih svakako je ostavila košarkaška utakmica koja se nedavno odigrala u Beogradskoj areni između večitih rivala – Partizana i Crvene zvezde.
Ekipa „Dnevnika” družila se sa klincima u kuglani „Žabac” poslednjeg dana posete, a s obzirom na to da je Mihajlo Jovanović iz Prekovca bio naš sagovornik prvog dana u Novom Sadu, želeli smo da čujemo sveobuhvatne utiske koje će poneti sa sobom.
– Očekivanja su mi ispunjena, stvarno nemam reči. Brzo mi je prošlo vreme, prvi dan sam imao neki čudan osećaj, bilo me je sramota i nisam se ni sa kim družio. Nakon par dana sam se opustio uz društvo i domaćine, koji su stvarno super, te mi nije trebalo puno vremena. Moj domaćin Lazar me je upoznao sa svojim drugarima, pa smo uspevali uveče da prošetamo po gradu. Bili smo u centru i mogu vam reći da mi se mnogo sviđa Novi Sad , a katolička crkva (katedrala) u centru grada je baš velika i predivna. Bili smo na utakmici i zaista je neverovatan osećaj deliti Beogradsku arenu sa 25.000 navijača. Srećan sam što sam imao tu priliku, jer mi je ovo inače prvi put da sam bio na utakmici, i to još košarkaški derbi – uzbuđeno će Mihjlo.
Njegov drugar sa Kosova Bogdan Vasić iz Koretišta kaže nam da je prvi put u Novom Sadu, a uspomenu na Gradsku kuću će, pored uzbuđenja sa utakmice, najradije poneti.
– Definitivno je Gradska kuća ostavila na mene snažan utisak. Taj dizajn, arhitektura, neverovatan stil gradnje, prosto savršeno. Voleo bih ponovo da dođem – očarano će Bogdan, dodajući da mu je čast što je imao tako dobrog domaćina.
Prvi put u ovih 11 godina dolaze đaci iz opština Novo Brdo i Gnjilane. Do sada su u posetu dolazili učenici iz opština Ranilug, Šilovo, Štrpce, Gračanica i Lipljan, a kako za naš list kaže volonterka u UG „Novi Sad” Sonja Cvjetićanin, ove godine su klinci malo povučeniji u odnosu na svoje prethodnike, no uvek im treba par dana da se priviknu i oslobode, a kada se opuste i bolje upoznaju, već moraju da idu kućama.
– A kada ih sve vidite iz godine u godinu, shvatate da sve ovo i te kako ima smisla, i da smo se svim srcem zaista izborili osmeh svakog deteta kako sa Kosova i Metohije, tako i naše dece. Želeli smo da ih povežemo, da se upoznaju i na trenutak zaborve na probleme koji ih okružuju. Ta deca dole na Kosovu žive u drugačijoj sredini i izopšteni su, ne žive život kao naša deca, što nije u redu. Za njih je preveliki doživljaj kada dođu ovde. Sve im je jako zanimljivo i sa radošću prihvataju svaki novi izazov – kaže Cvjetićanin koja je petu godinu volonter na projektu.
Deca sa Kosova i Metohije dolaze kod nas u goste, ali i naša deca koja su bila domaćini, zajedno sa volonterima i nastavnicima odlaze na jug zemlje, gde ih dočekuju, sada već njihovi novi drugari. Ceo taj proces razmene i dočeka prepun je različitih emocija koje sigurno ne ostavljaju ravnodušnim nikog od prisutnih. A dobra strana svega je što i naši klinci imaju priliku da vide kako se dole živi, da nije sve u sjaju, glamuru i tržnom centru, da ima nešto i u malim stvarima, te i da na sitnicama treba da budu zahvalni, kaže voloterka.
– Teško je ispratiti tempo, deca su od 12 do 14 godina, ali je i zadovoljstvo biti volonter i učestvovati u ovoj plemenitoj priči. Lepo je i nama, i mi sa njima podetinjimo i upoznajemo se, čujemo kako je kod njih i kako se tamo živi. Ove godine su išli na utakmicu i nije bilo lako, ali je bilo jako lepo. I najbitnije od svega, deca su nama odraslima održala lekciju i pokazala nam da nije bitno uopšte za koga se navija, već da je zajedništvo ono što nas čini srećnima i da je drugarstvo ipak najbitnije – poručuje Sonja, dodavši da su vremena takva, da se oni na društvenim mrežama spoje i ostanu u kontaktu, pa i posle posete Kosovu i Metohiji, ko zna, može tu biti i prijateljstava poniklih za ceo život.
Prvi put u Novom Sadu bila je i trinaestogodišnja Katarina Aksić iz Koretišta, koja kaže da joj je bilo fantastično.
– Svi utisci su mi ostali ovde. Imala sam priliku da vidim muzeje, hramove i druge ustanove kulture. Upoznali smo i paraolimpijce, a osećaj je fenomenalan. Malo sam se umorila, puno smo imali aktivnosti i mnogo smo šetali, ali nije mi žao, svašta sam nešto videla i mogu vam reći da je Novi Sad zaista jako lep grad. Manja je gužva nego u Beogradu, u kom sam živela deset godina i nije mi nepoznat – kaže Katarina, ostavljajući nas, jer je na nju red došao da baci kuglu i „ubere” koji poen za svoj tim.
