Фондација „Нови Сад 2021” наставља дебату о јавним просторима у граду
Још један „Диван“, јавна дебата с грађанима и стручњацима о културном систему, у организацији Фондације „Нови Сад 2021“, одржан је недавно у Новом Саду, а у фокусу су овог пута били јавни простори и њихово уређење.
Том приликом искуства Плзења (Европске престонице културе 2015) у тој области представио је Марек Шивак из организације „Неговање простора“. Био је то добар повод за разговор с директором Фондације Немањом Миленковићем и гостом из Чешке о актуелном моменту новосадских припрема за 2021. годину и искуствима Плзења која се могу искористити код нас. Фондација је покренула пројекат „Нова места“ који би требало да донесе нови изглед и живот малим јавним урбаним просторима широм градске територије.
– Када је реч о просторима, можемо се похвалити тиме да су започети радови на реконструкцији културних станица Старе Свиларе у Алмашком крају и Омладинског културног центра у оквиру ревитализације Кинеске четврти, а покренута је и реализација пројекта мобилне културне станице – Култура на точковима – наводи Миленковић неке од кључних послова који су пред Фондацијом и Новим Садом. – Срећни смо због одличне динамике извођења радова на изградњи нове Музичке и Балетске школе с Градском концертном двораном.
Осим тога, ради се на пројекту „Нова места“ кроз расписивање конкурса за реализацију микрогрантинга за уређење малих урбаних простора, а за који очекујемо изузетну заинтересованост и одзив грађана. Веома нам је битно да Новосађани препознају вредност те иницијативе јер је то јединствена прилика да реше проблем у свом непосредном окружењу – свако од нас у комшилуку има неки део зелене површине која је угрожена или дечјег игралишта које би се могло обновити. Сигурно постоје наши старији суграђани који би пожелели још једну клупу у хладовини да могу да седе испред зграде и друже се... много је таквих примера који се решавају управо овим конкурсом. Време је да мењамо наш град, да га заједно оплемењујемо и уређујемо да буде из године у годину боље и квалитетније место за живот.
Миленковић је за 9. мај најавио још један у низу инфраструктурних пројеката чија ће реализација започети ове године, али је за сада желео да то остане изненађење.
Пројекат „Нова места“ и ове године, напомиње он, крајем маја или почетком априла расписује урбанистичко-архитектонски конкурс, који, као и прошлогодишњи, припрема Друштво архитеката Новог Сада.
– Анкетирања грађана у циљу сазнавања њихових потреба и жеља су завршена, а наредне недеље нас очекују истраживања путем фокус група. Локације које ће ове године бити предмет конкурса налазе се у МЗ Лединци, МЗ Бегеч, МЗ Омладински покрет и у МЗ Салајка. По информацијама из Градске управе за земљиште и инвестиције, од прошлогодишње четири локације, прво ће бити уређена она у Сремској Каменици, где радови почињу на пролеће, а до лета ће се видети први резултати. У Ковиљу ће посао бити урађен у другој половини године, пошто се чека техничка документација. На Шодрошу, односно јужном Телепу, пројектни задатак ће се мењати због преклапања ингеренција јавних установа, док простор на Детелинари чека измену плана – навео је директор Фондације „Нови Сад 2021“.
Гост из Чешке Марек Шивак пак каже да је у Плзењу уређење јавних простора почело једноставно – позивом јавности да предложи места и идеје за њихово уређење.
– Да ли је то запостављени парк, клупе које недостају око ваше зграде, уметнички пројекат или нешто друго – казао је Шивак. – Једини услов је био да аутори предлога морају на неки начин да учествују ако њихов предлог буде одабран. То смо учинили да би се грађани активирали и да би се смањио број људи који се само жале на све, али нису спремни да ураде нешто позитивно по том питању. Окупили смо професионалну комисију састављену од стручњака и представника градских канцеларија. Кроз то тело, град Плзењ је био директно укључен у програм, док су представници пружили добар ниво знања о могућностима и ограничењима, као и о другим пројектима у предложеним областима.
Независни стручњаци донели су „свежу крв“ у цео процес, прогуравши и пројекте који су били упитни или превише комплексни са становишта одређених људи. Прва година је била експеримент и нисмо имали buyеt додељен за спровођење предлога, али смо обећали људима да ћемо заиста нешто урадити/изградити да би нам веровали. То смо заиста и урадили – путем волонтерских викенд-радионица и међународних радних кампова. Од друге године смо почели да нудимо мале и средње грантове, до 4.000 евра по пројекту, и до тада смо већ активирали више људи и спровели више пројеката. Грађани су имали избор – да траже новац и примене пројекат сами уз наше савете и помоћ, или да само дају предлог који бисмо ми или неко из града спровели – и у другом случају бисмо укључили ауторе у пројекат, али главни терет би био на нама. Наравно, на тај начин смо могли да управљамо само одређеним бројем пројеката, тако да смо се трудили да мотивишемо људе да одаберу прву могућност.
Током пет година, тако, у Плзењу су успели да спроведу готово 100 пројеката од преко 300 предлога. Међутим, како указује Шивак, у неким случајевима то су били мали пројекти, привремене интервенције или догађаји и друга мања побољшања.
– Један од примера најмањих пројеката била је ограда која је недостајала на степеништу које води у радњу, а коју је власник радње сам уградио. Чак и тако мале ствари чине живот бољим. Спроводили смо и велике пројекте, који су трајали неколико година и у које је био укључен велики број локалних и међународних волонтера – ти пројекти и даље трају – ми одржавамо простор градских речних пливалишта, подржавамо локалну иницијативу која се брине о парку „Pramеny на Роуднé“, сарађујемо с неколико локалних иницијатива који имају интервенције на улицама, центрима, библиотекама и интересним групама које шире знање о уметности у јавном простору, мали сакралним споменицима или споменицима из Другог светског рата – додаје Шивак.
С. Крстић
Добар мозаик из нискобуџетних пројеката
У Плзењу је био у питању niskobuyеtni пројекат од самог почетка. Шивак сматра да би било боље да је било више новца и више људи.
– Годишњи buyеt пројекта био је између 25.000 и 40.000 евра за грантове и трошкове материјала, координатора и око 10.000 евра годишње за едукативне програме – предавања, шетње, мале конференције или изложбе... Едукативни програми су веома важни – ако желите добре улазне информације од људи, морате им помоћи да разумеју предметну тему боље и да прошире своје хоризонте. Такође, ти програми помажу да одржите редован контакт с њима. Било је и доста већих пројеката подршке који су били од помоћи у том смислу – неколико курсева за управљање уметношћу, на којима смо се фокусирали на теме јавног простора, или лидерство у НВО сектору и стратешко планирање, уметнички фестивали фокусирани на јавне просторе... Заједно смо направили добар мозаик који је ушао у свест људи, а јавни простори су постала тема којом су се грађани почели бавити – закључио је Марек Шивак из Плзења.