Fondacija „Novi Sad 2021” nastavlja debatu o javnim prostorima u gradu

Tom prilikom iskustva Plzenja (Evropske prestonice kulture 2015) u toj oblasti predstavio je Marek Šivak iz organizacije „Negovanje prostora“. Bio je to dobar povod za razgovor s direktorom Fondacije Nemanjom Milenkovićem i gostom iz Češke o aktuelnom momentu novosadskih priprema za 2021. godinu i iskustvima Plzenja koja se mogu iskoristiti kod nas. Fondacija je pokrenula projekat „Nova mesta“ koji bi trebalo da donese novi izgled i život malim javnim urbanim prostorima širom gradske teritorije.

– Kada je reč o prostorima, možemo se pohvaliti time da su započeti radovi na rekonstrukciji kulturnih stanica Stare Svilare u Almaškom kraju i Omladinskog kulturnog centra u okviru revitalizacije Kineske četvrti, a pokrenuta je i realizacija projekta mobilne kulturne stanice – Kultura na točkovima – navodi Milenković neke od ključnih poslova koji su pred Fondacijom i Novim Sadom. – Srećni smo zbog odlične dinamike izvođenja radova na izgradnji nove Muzičke i Baletske škole s Gradskom koncertnom dvoranom.

Osim toga, radi se na projektu „Nova mesta“ kroz raspisivanje konkursa za realizaciju mikrograntinga za uređenje malih urbanih prostora, a za koji očekujemo izuzetnu zainteresovanost i odziv građana. Veoma nam je bitno da Novosađani prepoznaju vrednost te inicijative jer je to jedinstvena prilika da reše problem u svom neposrednom okruženju – svako od nas u komšiluku ima neki deo zelene površine koja je ugrožena ili dečjeg igrališta koje bi se moglo obnoviti. Sigurno postoje naši stariji sugrađani koji bi poželeli još jednu klupu u hladovini da mogu da sede ispred zgrade i druže se... mnogo je takvih primera koji se rešavaju upravo ovim konkursom. Vreme je da menjamo naš grad, da ga zajedno oplemenjujemo i uređujemo da bude iz godine u godinu bolje i kvalitetnije mesto za život.

Milenković je za  9. maj najavio još jedan u nizu infrastrukturnih projekata čija će realizacija započeti ove godine, ali je za sada želeo da to ostane iznenađenje.

Projekat „Nova mesta“ i ove godine, napominje on, krajem maja ili početkom aprila raspisuje urbanističko-arhitektonski konkurs, koji, kao i prošlogodišnji, priprema Društvo arhitekata Novog Sada.

– Anketiranja građana u cilju saznavanja njihovih potreba i želja su završena, a naredne nedelje nas očekuju istraživanja putem fokus grupa. Lokacije koje će ove godine biti predmet konkursa nalaze se u MZ Ledinci, MZ Begeč, MZ Omladinski pokret i u MZ Salajka. Po informacijama iz Gradske uprave za zemljište i investicije, od prošlogodišnje četiri lokacije, prvo će biti uređena ona u Sremskoj Kamenici, gde radovi počinju na proleće, a do leta će se videti prvi rezultati. U Kovilju će posao biti urađen u drugoj polovini godine, pošto se čeka tehnička dokumentacija. Na Šodrošu, odnosno južnom Telepu, projektni zadatak će se menjati zbog preklapanja ingerencija javnih ustanova, dok prostor na Detelinari čeka izmenu plana – naveo je direktor Fondacije „Novi Sad 2021“.

Gost iz Češke Marek Šivak pak kaže da je u Plzenju uređenje javnih prostora počelo jednostavno – pozivom javnosti da predloži mesta i ideje za njihovo uređenje.

– Da li je to zapostavljeni park, klupe koje nedostaju oko vaše zgrade, umetnički projekat ili nešto drugo – kazao je Šivak. – Jedini uslov je bio da autori predloga moraju na neki način da učestvuju ako njihov predlog bude odabran. To smo učinili da bi se građani aktivirali i da bi se smanjio broj ljudi koji se samo žale na sve, ali nisu spremni da urade nešto pozitivno po tom pitanju. Okupili smo profesionalnu komisiju sastavljenu od stručnjaka i predstavnika gradskih kancelarija. Kroz to telo, grad Plzenj je bio direktno uključen u program, dok su predstavnici pružili dobar nivo znanja o mogućnostima i ograničenjima, kao i o drugim projektima u predloženim oblastima.

Nezavisni stručnjaci doneli su „svežu krv“ u ceo proces, proguravši i projekte koji su bili upitni ili previše kompleksni sa stanovišta određenih ljudi. Prva godina je bila eksperiment i nismo imali buyet dodeljen za sprovođenje predloga, ali smo obećali ljudima da ćemo zaista nešto uraditi/izgraditi da bi nam verovali. To smo zaista i uradili – putem volonterskih vikend-radionica i međunarodnih radnih kampova. Od druge godine smo počeli da nudimo male i srednje grantove, do 4.000 evra po projektu, i do tada smo već aktivirali više ljudi i sproveli više projekata. Građani su imali izbor – da traže novac i primene projekat sami uz naše savete i pomoć, ili da samo daju predlog koji bismo mi ili neko iz grada sproveli – i u drugom slučaju bismo uključili autore u projekat, ali glavni teret bi bio na nama. Naravno, na taj način smo mogli da upravljamo samo određenim brojem projekata, tako da smo se trudili da motivišemo ljude da odaberu prvu mogućnost.

Tokom pet godina, tako, u Plzenju su uspeli da sprovedu gotovo 100 projekata od preko 300 predloga. Međutim, kako ukazuje Šivak, u nekim slučajevima to su bili mali projekti, privremene intervencije ili događaji i druga manja poboljšanja.

– Jedan od primera najmanjih projekata bila je ograda koja je nedostajala na stepeništu koje vodi u radnju, a koju je vlasnik radnje sam ugradio. Čak i tako male stvari čine život boljim. Sprovodili smo i velike projekte, koji su trajali nekoliko godina i u koje je bio uključen veliki broj lokalnih i međunarodnih volontera – ti projekti i dalje traju – mi održavamo prostor gradskih rečnih plivališta, podržavamo lokalnu inicijativu koja se brine o parku „Prameny na Roudné“, sarađujemo s nekoliko lokalnih inicijativa koji imaju intervencije na ulicama, centrima, bibliotekama i interesnim grupama koje šire znanje o umetnosti u javnom prostoru, mali sakralnim spomenicima ili spomenicima iz Drugog svetskog rata – dodaje Šivak.

S. Krstić

Dobar mozaik iz niskobudžetnih projekata

U Plzenju je bio u pitanju niskobuyetni projekat od samog početka. Šivak smatra da bi bilo bolje da je bilo više novca i više ljudi.

– Godišnji buyet projekta bio je između 25.000 i 40.000 evra za grantove i troškove materijala, koordinatora i oko 10.000 evra godišnje za edukativne programe – predavanja, šetnje, male konferencije ili izložbe... Edukativni programi su veoma važni – ako želite dobre ulazne informacije od ljudi, morate im pomoći da razumeju predmetnu temu bolje i da prošire svoje horizonte. Takođe, ti programi pomažu da održite redovan kontakt s njima. Bilo je i dosta većih projekata podrške koji su bili od pomoći u tom smislu – nekoliko kurseva za upravljanje umetnošću, na kojima smo se fokusirali na teme javnog prostora, ili liderstvo u NVO sektoru i strateško planiranje, umetnički festivali fokusirani na javne prostore... Zajedno smo napravili dobar mozaik koji je ušao u svest ljudi, a javni prostori su postala tema kojom su se građani počeli baviti – zaključio je Marek Šivak iz Plzenja.