Фолклор као начин живота и учење о правим вредностима

Током 16 година постојања, кроз секције Центра прошло је око 500 чланова, од деце до младих двадесетпетогодишњака. Тренутно броје близу 70 активних чланова, махом деце, подељених у три фолклорна ансамбла и по два узраста у оркестру цитри и гудачком. Центар користи простор парохије Римокатоличке цркве на Телепу у Улици Ћирила и Методија 11.

- Најмлађу групу чине деца од вртића до првог разреда основне школе и то нам је Дечји фолклорни ансамбл “Футканцок”, што би значило трчкарање – објашњава председник Центра и уметнички руководилац фолклорних ансамбала Жељко Киш. – Старија група је Дечји фолклорни ансамбл „Мано“, што значи вила или вилењак, у којем су деца од другог до петог разреда, док су у трећем ансамблу “Тузревало” деца од шестог разреда до средње школе. “Тузревало” објашњавамо као несташлук, кажемо да “ни на ватри не би изгорели”. Значења на занимљив начин приказују темперамент и способности наше деце. Намеравамо да оркестар цитри и гудачки, кад дође време за то, постану музичка пратња нашим фолклорним ансамблима. У том смеру покушавамо да популаризујемо нашу традиционалну културу.

О самој мађарској играчкој традицији може много да се научи и прикаже, потврђује Киш јер покрет у игри, поред плесног дела, заправо носи дубља значења, у неком смислу животна.

- Сваки плес има своју историју и својеврсни бонтон, у којим приликама се играло, којем полу и узрасту је намењен, која се ношња користи за игру, а која за одлазак на недељну мису и велике празнике – наводи Жељко Киш. – Фолклор је био део свакодневног живота, који је имао свој систем вредности, тако да се трудимо да много тога пренесемо нашим малим играчима.

За мађарски фолклор је карактеристично да се игра искључиво у паровима.

- При игри у пару граде се међуљудски односи, не само у плесу, него и у свакодневном животу – открива Киш. – На тај начин учимо како се постављамо према особи која је пред нама, како се прилагодити, одреаговати на потезе те друге особе. Ако је то момак, размишља како прилази девојци и у ком се смеру одвија комуникација, а девојка, с друге стране, размишља о одговору. Осим тога, пар око себе има мноштво парова и на тај се начин развија свест о томе да нисмо сами, размишљамо о другима и људски се опходимо према њима, што очекујемо да буде и узвраћено. Постоје примери где појединац или пар има соло-тачку, што је, опет, значајно за савладавање треме и страха. Потребно је стати пред публику, не размишљати о могућим грешкама и у том тренутку дати најбоље од себе. Задатак вође групе је да све поменуте вредности пренесе деци и само од њега зависи колико ће у томе да успе.

Током свог постојања, Центар народне уметности и општег образовања Мађара у Војводини организовао је много тога.

- До 2010. године организовали смо Сајам фолклора, у партнерству са Мађарским фолклорним центром из Суботице, који смо одржавали у просторијама Мађарског културно-уметничког друштва “Петефи Шандор“ и Основне школе „Јожеф Атила“. Сваке парне године у Мађарској се организује један фестивал фолклора такмичарског карактера, а ми, по узору на то, у Новосадском позоришту сваке непарне године организујемо Позорје играчког фолклора. Поред тога, организовали смо низ предавања о мађарском фолклору. У будућности планирамо узајамну сарадњу са свим културно-уметничким друштвима која постоје у Новом Саду – закључује Жељко Киш.

Успех по сваку цену није систем вредности који негује Центар народне уметности и општег образовања Мађара у Војводини. Ипак, бројна признања са различитих фестивала су ту.

- Са фестивала у Хоргошу донели смо једно злато и неколико сребрних медаља, потом са Фестивала дечјег мађарског фолклора у Војводини, који се одржава у Бечеју, најстарији ансамбл “Тузревало” вратио се са златном плакетом, а млађи „Мано“ са сребрном. У том смислу могу да кажем да се у већини случајева, на којем год се фестивалу појавимо, вратимо с неким признањима. Прихватамо, такође, чињеницу да ћемо се са неких такмичења вратити без награда и медаља и будемо задовољни свим постигнутим. Као институција, бавимо се неким стварима које, кроз делић традиционалне културе једног народа, носе у себи општељудске вредности. Ко год жели о овој теми да сазна више, врло радо ћемо га примити и одговорити на свако питање – поручује Жељко Киш.

Б. Павковић

Пројекат „Развој културног и уметничког стваралаштва” релизовала је „Дунав продукција” ДОО, уз подршку Града Новог Сада, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио новац.