Folklor kao način života i učenje o pravim vrednostima

Tokom 16 godina postojanja, kroz sekcije Centra prošlo je oko 500 članova, od dece do mladih dvadesetpetogodišnjaka. Trenutno broje blizu 70 aktivnih članova, mahom dece, podeljenih u tri folklorna ansambla i po dva uzrasta u orkestru citri i gudačkom. Centar koristi prostor parohije Rimokatoličke crkve na Telepu u Ulici Ćirila i Metodija 11.

- Najmlađu grupu čine deca od vrtića do prvog razreda osnovne škole i to nam je Dečji folklorni ansambl “Futkancok”, što bi značilo trčkaranje – objašnjava predsednik Centra i umetnički rukovodilac folklornih ansambala Željko Kiš. – Starija grupa je Dečji folklorni ansambl „Mano“, što znači vila ili vilenjak, u kojem su deca od drugog do petog razreda, dok su u trećem ansamblu “Tuzrevalo” deca od šestog razreda do srednje škole. “Tuzrevalo” objašnjavamo kao nestašluk, kažemo da “ni na vatri ne bi izgoreli”. Značenja na zanimljiv način prikazuju temperament i sposobnosti naše dece. Nameravamo da orkestar citri i gudački, kad dođe vreme za to, postanu muzička pratnja našim folklornim ansamblima. U tom smeru pokušavamo da popularizujemo našu tradicionalnu kulturu.

O samoj mađarskoj igračkoj tradiciji može mnogo da se nauči i prikaže, potvrđuje Kiš jer pokret u igri, pored plesnog dela, zapravo nosi dublja značenja, u nekom smislu životna.

- Svaki ples ima svoju istoriju i svojevrsni bonton, u kojim prilikama se igralo, kojem polu i uzrastu je namenjen, koja se nošnja koristi za igru, a koja za odlazak na nedeljnu misu i velike praznike – navodi Željko Kiš. – Folklor je bio deo svakodnevnog života, koji je imao svoj sistem vrednosti, tako da se trudimo da mnogo toga prenesemo našim malim igračima.

Za mađarski folklor je karakteristično da se igra isključivo u parovima.

- Pri igri u paru grade se međuljudski odnosi, ne samo u plesu, nego i u svakodnevnom životu – otkriva Kiš. – Na taj način učimo kako se postavljamo prema osobi koja je pred nama, kako se prilagoditi, odreagovati na poteze te druge osobe. Ako je to momak, razmišlja kako prilazi devojci i u kom se smeru odvija komunikacija, a devojka, s druge strane, razmišlja o odgovoru. Osim toga, par oko sebe ima mnoštvo parova i na taj se način razvija svest o tome da nismo sami, razmišljamo o drugima i ljudski se ophodimo prema njima, što očekujemo da bude i uzvraćeno. Postoje primeri gde pojedinac ili par ima solo-tačku, što je, opet, značajno za savladavanje treme i straha. Potrebno je stati pred publiku, ne razmišljati o mogućim greškama i u tom trenutku dati najbolje od sebe. Zadatak vođe grupe je da sve pomenute vrednosti prenese deci i samo od njega zavisi koliko će u tome da uspe.

Tokom svog postojanja, Centar narodne umetnosti i opšteg obrazovanja Mađara u Vojvodini organizovao je mnogo toga.

- Do 2010. godine organizovali smo Sajam folklora, u partnerstvu sa Mađarskim folklornim centrom iz Subotice, koji smo održavali u prostorijama Mađarskog kulturno-umetničkog društva “Petefi Šandor“ i Osnovne škole „Jožef Atila“. Svake parne godine u Mađarskoj se organizuje jedan festival folklora takmičarskog karaktera, a mi, po uzoru na to, u Novosadskom pozorištu svake neparne godine organizujemo Pozorje igračkog folklora. Pored toga, organizovali smo niz predavanja o mađarskom folkloru. U budućnosti planiramo uzajamnu saradnju sa svim kulturno-umetničkim društvima koja postoje u Novom Sadu – zaključuje Željko Kiš.

Uspeh po svaku cenu nije sistem vrednosti koji neguje Centar narodne umetnosti i opšteg obrazovanja Mađara u Vojvodini. Ipak, brojna priznanja sa različitih festivala su tu.

- Sa festivala u Horgošu doneli smo jedno zlato i nekoliko srebrnih medalja, potom sa Festivala dečjeg mađarskog folklora u Vojvodini, koji se održava u Bečeju, najstariji ansambl “Tuzrevalo” vratio se sa zlatnom plaketom, a mlađi „Mano“ sa srebrnom. U tom smislu mogu da kažem da se u većini slučajeva, na kojem god se festivalu pojavimo, vratimo s nekim priznanjima. Prihvatamo, takođe, činjenicu da ćemo se sa nekih takmičenja vratiti bez nagrada i medalja i budemo zadovoljni svim postignutim. Kao institucija, bavimo se nekim stvarima koje, kroz delić tradicionalne kulture jednog naroda, nose u sebi opšteljudske vrednosti. Ko god želi o ovoj temi da sazna više, vrlo rado ćemo ga primiti i odgovoriti na svako pitanje – poručuje Željko Kiš.

B. Pavković

Projekat „Razvoj kulturnog i umetničkog stvaralaštva” relizovala je „Dunav produkcija” DOO, uz podršku Grada Novog Sada, a stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio novac.