Енна Месарош: Тинејџерка која пише са јасном поруком

Радо чита књиге и од осме године пише прозу, међутим, не догађа се често да неко са 17 година књигу напише и објави. А Ennino дело, интригантног наслова „Не маши ми ножем испред носа“, угледало је светлост дана крајем маја.

– Наслов је метафора, која дословно шаље поруку „Видим да желиш да ме повредиш, сви виде, не мораш то да радиш тако очигледно“ – објашњава ауторка. – Чешћа је асоцијација на појам „нож у леђа“, а у овом случају људи чак ни не крију, него отворено показују зло. При крају књиге читалац схвата где и зашто настаје такав наслов.

Главни лик књиге је двадесетогодишња глумица, списатељица, хуманитарка и јутјуберка Лејла, која, након породичних несугласица, добија изненадни позив да уђе у ријалити програм. Она то прихвата у жељи да избистри мисли и распореди своје приоритете. Чека је најтежи и најлепши месец живота, али то не зна.

– Готово десет година замишљала сам да у руци држим своју књигу – открива Enna Месарош. – Кад год бих узела неку књигу, на корицама сам „видела“ своје име. А инспирацију за ово дело добила сам у Средњој машинској школи, коју, иначе, похађам. У једном тренутку ту школу сам доживела као ријалити програм и себе у њему јер сам осетила непријатност. Само су камере недостајале. Почела сам да размишљам о томе како бих се снашла ако би се то заиста догодило. Тако је настао лик Лејле. У њеном лику нема много аутобиографског, али карактер је готово једнак мом. Једна читатељка приметила је да је Лејла изузетно позитивна. За себе тако нешто не могу да потврдим, али волела бих да јесам. У шали кажем да моја књига има прецизно наглашену поруку јер је исписана подебљаним словима и упућује читаоце да би одлуке требало доносити пажљиво, а Лејла је платила цену своје лоше одлуке.

Enna Месарош долази из породице уметника и веома је свестрана. Воли децу, жели да једног дана постане васпитачица и отвори приватни вртић. Већ три године волонтира у једном вртићу у Петроварадину и редовно је тамо чим почне школски распуст, а понекад чува приватно децу.  Осим тога, велики је љубитељ животиња. Волонтирала је и у Коњичком клубу на Петроварадинској тврђави. Бави се глумом, а у оквиру пројекта „Арт Кварт – Старт“ Удружења грађана „Ново културно насеље“ учествовала је у два филма. Бави се и „Кеј-поп“ плесом.

Стиче се утисак да јој све у животу полази за руком, међутим, није тако. Увек другачија, заправо је, како и сама каже, одбачена од друштва и нема другове и другарице, али породица јој је зато највећа подршка. Пут до објављивања књиге није био лак ни брз, издавачке куће су је одбијале, док потврда није дошла од „Нове поетике“. Након свега, осетила је потребу да напише мотивациони говор, који је објавила на „Инстаграм“ профилу „Ennine књиге“. Тим говором разуверила је све који би могли да кажу „Лако је теби то да напишеш, ’ајде уради тако“. Наиме, у књизи су јунакињи исекли једну мајицу и селотејпом је залепили за ормар. Њу то није поколебало, обукла је мајицу и наставила да се понаша као да се ништа није догодило. То је једном приликом учинила и Ена. Цео дан је провела у исеченој мајици, ишла у продавницу, на тренинг, у тржни центар, а потом и у кафић. Људи су је чудно гледали, било је и „шала“, али њу није било брига. У том говору открива колико је непријатности доживела од вршњака, па чак и од професорке, због чијег је понашања пре неколико година променила школу.

„Да ми је неко рекао пре неколико година, кад ми је професорка у лице рекла да немам карактер, да ћу ово урадити, не бих му веровала. Да ми је само то неко рекао кад су ми у новој школи, у коју сам тек дошла, претили да ће ме тући. Да ми је само то неко рекао кад су ме вршњаци пратили до куће и довикивали понижавајуће коментаре на мој рачун(...) Свако излажење пред таблу било је хорор за мене, ишла сам у школу уплакана и враћала се сломљена. Да сам само тад знала да могу и да свако може. Не дозволите да будете жртве по којима ће други да газе. Глава горе, осмех на лице. Јер, на крају крајева, ти НИСИ губитник“, пише, између осталог, у мотивационом говору и уједно је порука Ennе Месарош.

А у приватној колекцији и разним свескама у тишини њене собе на завршетак чека још значајан број књига...

        Б. Павковић