Enna Mesaroš: Tinejdžerka koja piše sa jasnom porukom

Rado čita knjige i od osme godine piše prozu, međutim, ne događa se često da neko sa 17 godina knjigu napiše i objavi. A Ennino delo, intrigantnog naslova „Ne maši mi nožem ispred nosa“, ugledalo je svetlost dana krajem maja.

– Naslov je metafora, koja doslovno šalje poruku „Vidim da želiš da me povrediš, svi vide, ne moraš to da radiš tako očigledno“ – objašnjava autorka. – Češća je asocijacija na pojam „nož u leđa“, a u ovom slučaju ljudi čak ni ne kriju, nego otvoreno pokazuju zlo. Pri kraju knjige čitalac shvata gde i zašto nastaje takav naslov.

Glavni lik knjige je dvadesetogodišnja glumica, spisateljica, humanitarka i jutjuberka Lejla, koja, nakon porodičnih nesuglasica, dobija iznenadni poziv da uđe u rijaliti program. Ona to prihvata u želji da izbistri misli i rasporedi svoje prioritete. Čeka je najteži i najlepši mesec života, ali to ne zna.

– Gotovo deset godina zamišljala sam da u ruci držim svoju knjigu – otkriva Enna Mesaroš. – Kad god bih uzela neku knjigu, na koricama sam „videla“ svoje ime. A inspiraciju za ovo delo dobila sam u Srednjoj mašinskoj školi, koju, inače, pohađam. U jednom trenutku tu školu sam doživela kao rijaliti program i sebe u njemu jer sam osetila neprijatnost. Samo su kamere nedostajale. Počela sam da razmišljam o tome kako bih se snašla ako bi se to zaista dogodilo. Tako je nastao lik Lejle. U njenom liku nema mnogo autobiografskog, ali karakter je gotovo jednak mom. Jedna čitateljka primetila je da je Lejla izuzetno pozitivna. Za sebe tako nešto ne mogu da potvrdim, ali volela bih da jesam. U šali kažem da moja knjiga ima precizno naglašenu poruku jer je ispisana podebljanim slovima i upućuje čitaoce da bi odluke trebalo donositi pažljivo, a Lejla je platila cenu svoje loše odluke.

Enna Mesaroš dolazi iz porodice umetnika i veoma je svestrana. Voli decu, želi da jednog dana postane vaspitačica i otvori privatni vrtić. Već tri godine volontira u jednom vrtiću u Petrovaradinu i redovno je tamo čim počne školski raspust, a ponekad čuva privatno decu.  Osim toga, veliki je ljubitelj životinja. Volontirala je i u Konjičkom klubu na Petrovaradinskoj tvrđavi. Bavi se glumom, a u okviru projekta „Art Kvart – Start“ Udruženja građana „Novo kulturno naselje“ učestvovala je u dva filma. Bavi se i „Kej-pop“ plesom.

Stiče se utisak da joj sve u životu polazi za rukom, međutim, nije tako. Uvek drugačija, zapravo je, kako i sama kaže, odbačena od društva i nema drugove i drugarice, ali porodica joj je zato najveća podrška. Put do objavljivanja knjige nije bio lak ni brz, izdavačke kuće su je odbijale, dok potvrda nije došla od „Nove poetike“. Nakon svega, osetila je potrebu da napiše motivacioni govor, koji je objavila na „Instagram“ profilu „Ennine knjige“. Tim govorom razuverila je sve koji bi mogli da kažu „Lako je tebi to da napišeš, ’ajde uradi tako“. Naime, u knjizi su junakinji isekli jednu majicu i selotejpom je zalepili za ormar. Nju to nije pokolebalo, obukla je majicu i nastavila da se ponaša kao da se ništa nije dogodilo. To je jednom prilikom učinila i Ena. Ceo dan je provela u isečenoj majici, išla u prodavnicu, na trening, u tržni centar, a potom i u kafić. Ljudi su je čudno gledali, bilo je i „šala“, ali nju nije bilo briga. U tom govoru otkriva koliko je neprijatnosti doživela od vršnjaka, pa čak i od profesorke, zbog čijeg je ponašanja pre nekoliko godina promenila školu.

„Da mi je neko rekao pre nekoliko godina, kad mi je profesorka u lice rekla da nemam karakter, da ću ovo uraditi, ne bih mu verovala. Da mi je samo to neko rekao kad su mi u novoj školi, u koju sam tek došla, pretili da će me tući. Da mi je samo to neko rekao kad su me vršnjaci pratili do kuće i dovikivali ponižavajuće komentare na moj račun(...) Svako izlaženje pred tablu bilo je horor za mene, išla sam u školu uplakana i vraćala se slomljena. Da sam samo tad znala da mogu i da svako može. Ne dozvolite da budete žrtve po kojima će drugi da gaze. Glava gore, osmeh na lice. Jer, na kraju krajeva, ti NISI gubitnik“, piše, između ostalog, u motivacionom govoru i ujedno je poruka Enne Mesaroš.

A u privatnoj kolekciji i raznim sveskama u tišini njene sobe na završetak čeka još značajan broj knjiga...

        B. Pavković