Економиста у ИТ сектору и фолклораш који шије народне ношње

Иако је по занимању мастер економиста, пут га је недавно одвео у у ИТ сектор, те ради у компанији “Леви9” као тест девелопер. Ипак, чини се да је Александар дипломирао мултитаскинг, а његова тајна је вишегодишње вежбање балансирања међу стварима које имају мало додирних тачака и избегавање крајности, јер како је наш саговорник рекао, крајност није добра.

– Имао сам среће да са фолклорашима обиђем нашу земљу уздуж и попреко, као и иностранство, а због дефицита момака на фолклору, играо сам на више места – рекао је Алимпијевић.– Како сам стасавао, уметнички руководиоци препознали су у мени потенцијал за рад са дечјим групама, а још веће интересовање сам исказао према народној ношњи.

Александар тренутно игра у два културно-уметничка друштва – “Виноградар” из Лединаца и “Бард” из Србобрана. Како каже, ношња га је заинтересовала у трећој години средње школе, када је успешно направио реплику једног једноставног јелека.

– Самоук сам, али мислим да је генетика умешала своје прсте јер ми је баба била шнајдерка, а моја породица је уочила даровитост и дала ми ветар у леђа – рекао је наш саговорник. – Када сам почео да играм у КУД-у “Светозар Марковић”, упознао сам Драгана Миливојевића који ми је отворио нове видике у погледу ношње, шивења и уметности уопште, те се и данас бавим шивењем.

Пун оригиналних примерака и одличних реплика, Александров фундус ношње расте из године у годину, а на путу од старе бабине машине за шивење на педале до сарадње са многобројним  КУД-овима из Србије, Канаде, Норвешке, Шведске и Аустралије, кроз његове руке прошло више комада ношње него што неки КУД-ови прикупе током свог постојања. 

– Познајем доста људи који се овим баве овим послом, неки од њих су се у њега упустили само да би зарадили, док су неки љубав и хоби временом уновчили – објаснио је наш саговорник. – Сада имате озбиљне машине за шивење које су фактички замениле ручни рад, али ипак постоје ствари она не може да уради, попут абације, рељефног рада којим се бавим поред тога што кројим, шијем и везем.

Посао тест девелопера и  уметничког руководиоца одликује рад са људима, свакодневна комуникација, договори и организација. На обе позиције се троши време, стрпљење и глас, али се на њима развијате и растете као личност. У ИТ сфери, промена фирме се ни не осети, док се на промену уметничког руководиоца играчи навикавају и по неколико година. Та два занимања имају разлика, међутим, исти су по посвећености и преданости коју изискују – рекао је Александар.

У КУД-у “Виноградар” у Лединцима, Александар већ једну деценију асистира дечијим групама предшколског узраста, ђака првака, као и нижих и виших разреда. Како каже, КУД-ови су као проточни бојлер, јер људи дођу, задрже се одређено време и одлазе, што је случај и са децом.

– Инспирацију проналазим у малим стварима, а највећа су пријатељства која се склапају на фолклору, што знају само они који се тиме баве, јер смо као друга породица – испричао је он. – На пробе идем четири пута недељно јер када нешто волите, макар то био хоби, проналазите време за то. Некада није лако, поготово када пробе трају касно иза поноћи, а треба да устати рано за посао. Некад изгубим глас од вођења проба, певања и приче, али се брзо опоравим и мислим да то вреди сваког потрошеног вокала.

На почетку, за Александра је фолклор била само vannastavna активност, а временом је схватио да свака проба, саиграч, концерт и турнеја носе посебне дражи, од којих је тешко се одвићи.

– Данас је фолклор за мене је више од игре, путовања, гостовања, физичке активности или трошења времена, сматра да је то квалитетно време уложено у себе и друге, место где сам стекао пријатеље за цео живот и где ми је лепо – објаснио је Алимпијевић. – И даље тиња у мени та искра која ме тера да идем даље, играм, певам, смејем се, путујем, гостујем и дружим се. Фолклораше одликује култура и васпитање, дружељубивост, виртуозност корака, емпатија, срчаност, као и огроман осмех и велико срце.

Слободни дани углавном подразумевају турнеје, фолклорна гостовања, смотре или помоћ у раду око куће, а одмор је највише потребан након касног доласка са концерта, а већ сутрадан, Александар креће у нове радне победе. 

– Бити млад и самосталан у Новом Саду није лако, али сам имао срећу да се преквалификујем у браншу које не зна за горе и која је на веома добром гласу – рекао је Алимпијевић. – Пример сам да се, уз добру организацију времена, посла, хобија, пријатељства и љубави, све може. Као народ смо изгубили толеранцију и разумевање, а то је нешто најгоре што нам се могло десити. Зато осмех на лице, јер овај живот нико од нас неће преживети, битно је да оставимо лепе трагове, јер је лако бити лош, за промену, покушајмо да будемо добри.

Д. Андулајевић