Ekonomista u IT sektoru i folkloraš koji šije narodne nošnje

Iako je po zanimanju master ekonomista, put ga je nedavno odveo u u IT sektor, te radi u kompaniji “Levi9” kao test developer. Ipak, čini se da je Aleksandar diplomirao multitasking, a njegova tajna je višegodišnje vežbanje balansiranja među stvarima koje imaju malo dodirnih tačaka i izbegavanje krajnosti, jer kako je naš sagovornik rekao, krajnost nije dobra.

– Imao sam sreće da sa folklorašima obiđem našu zemlju uzduž i popreko, kao i inostranstvo, a zbog deficita momaka na folkloru, igrao sam na više mesta – rekao je Alimpijević.– Kako sam stasavao, umetnički rukovodioci prepoznali su u meni potencijal za rad sa dečjim grupama, a još veće interesovanje sam iskazao prema narodnoj nošnji.

Aleksandar trenutno igra u dva kulturno-umetnička društva – “Vinogradar” iz Ledinaca i “Bard” iz Srbobrana. Kako kaže, nošnja ga je zainteresovala u trećoj godini srednje škole, kada je uspešno napravio repliku jednog jednostavnog jeleka.

– Samouk sam, ali mislim da je genetika umešala svoje prste jer mi je baba bila šnajderka, a moja porodica je uočila darovitost i dala mi vetar u leđa – rekao je naš sagovornik. – Kada sam počeo da igram u KUD-u “Svetozar Marković”, upoznao sam Dragana Milivojevića koji mi je otvorio nove vidike u pogledu nošnje, šivenja i umetnosti uopšte, te se i danas bavim šivenjem.

Pun originalnih primeraka i odličnih replika, Aleksandrov fundus nošnje raste iz godine u godinu, a na putu od stare babine mašine za šivenje na pedale do saradnje sa mnogobrojnim  KUD-ovima iz Srbije, Kanade, Norveške, Švedske i Australije, kroz njegove ruke prošlo više komada nošnje nego što neki KUD-ovi prikupe tokom svog postojanja. 

– Poznajem dosta ljudi koji se ovim bave ovim poslom, neki od njih su se u njega upustili samo da bi zaradili, dok su neki ljubav i hobi vremenom unovčili – objasnio je naš sagovornik. – Sada imate ozbiljne mašine za šivenje koje su faktički zamenile ručni rad, ali ipak postoje stvari ona ne može da uradi, poput abacije, reljefnog rada kojim se bavim pored toga što krojim, šijem i vezem.

Posao test developera i  umetničkog rukovodioca odlikuje rad sa ljudima, svakodnevna komunikacija, dogovori i organizacija. Na obe pozicije se troši vreme, strpljenje i glas, ali se na njima razvijate i rastete kao ličnost. U IT sferi, promena firme se ni ne oseti, dok se na promenu umetničkog rukovodioca igrači navikavaju i po nekoliko godina. Ta dva zanimanja imaju razlika, međutim, isti su po posvećenosti i predanosti koju iziskuju – rekao je Aleksandar.

U KUD-u “Vinogradar” u Ledincima, Aleksandar već jednu deceniju asistira dečijim grupama predškolskog uzrasta, đaka prvaka, kao i nižih i viših razreda. Kako kaže, KUD-ovi su kao protočni bojler, jer ljudi dođu, zadrže se određeno vreme i odlaze, što je slučaj i sa decom.

– Inspiraciju pronalazim u malim stvarima, a najveća su prijateljstva koja se sklapaju na folkloru, što znaju samo oni koji se time bave, jer smo kao druga porodica – ispričao je on. – Na probe idem četiri puta nedeljno jer kada nešto volite, makar to bio hobi, pronalazite vreme za to. Nekada nije lako, pogotovo kada probe traju kasno iza ponoći, a treba da ustati rano za posao. Nekad izgubim glas od vođenja proba, pevanja i priče, ali se brzo oporavim i mislim da to vredi svakog potrošenog vokala.

Na početku, za Aleksandra je folklor bila samo vannastavna aktivnost, a vremenom je shvatio da svaka proba, saigrač, koncert i turneja nose posebne draži, od kojih je teško se odvići.

– Danas je folklor za mene je više od igre, putovanja, gostovanja, fizičke aktivnosti ili trošenja vremena, smatra da je to kvalitetno vreme uloženo u sebe i druge, mesto gde sam stekao prijatelje za ceo život i gde mi je lepo – objasnio je Alimpijević. – I dalje tinja u meni ta iskra koja me tera da idem dalje, igram, pevam, smejem se, putujem, gostujem i družim se. Folkloraše odlikuje kultura i vaspitanje, druželjubivost, virtuoznost koraka, empatija, srčanost, kao i ogroman osmeh i veliko srce.

Slobodni dani uglavnom podrazumevaju turneje, folklorna gostovanja, smotre ili pomoć u radu oko kuće, a odmor je najviše potreban nakon kasnog dolaska sa koncerta, a već sutradan, Aleksandar kreće u nove radne pobede. 

– Biti mlad i samostalan u Novom Sadu nije lako, ali sam imao sreću da se prekvalifikujem u branšu koje ne zna za gore i koja je na veoma dobrom glasu – rekao je Alimpijević. – Primer sam da se, uz dobru organizaciju vremena, posla, hobija, prijateljstva i ljubavi, sve može. Kao narod smo izgubili toleranciju i razumevanje, a to je nešto najgore što nam se moglo desiti. Zato osmeh na lice, jer ovaj život niko od nas neće preživeti, bitno je da ostavimo lepe tragove, jer je lako biti loš, za promenu, pokušajmo da budemo dobri.

D. Andulajević