Економија Пољопривредне школе у Футогу ради и без ђака (фото)

Међутим, због пандемије коронавируса, чак ни ђаци те школе од марта нису похађали класичну наставу, а праксу су имали онлајн. У летњим месецима само запослени обављају пољопривредне послове, док ученици изостају, чини се, први пут од оснивања Школске економије.

– Ученика нема откако је почела ванредна ситуација, стога запослени у школи воде рачуна о свим пословима који се раде преко лета, а ту смо и викендом – каже координаторка за практичну наставу на Школској економији Пољопривредне школе с домом ученика у Футогу Љубица Пајић. – Животиње се не могу оставити гладне и жедне, а ни биљке не смемо оставити без воде и бриге, те двадесетак запослених држи целу економију под контролом, колико је то могуће у овој ситуацији. Тешко је без ђака водити бригу о 80 хектара површине коју захвата Школска економија, али се сналазимо јер смо добро организовани.

По њеним речима, чини се да је и ученицима поприлично тешко што не долазе на практичну наставу. Разредне старешине су правиле анкете за ђаке и родитеље шта би одлучили ако би дошло до неких промена, у смислу да надлежни дозволе ђацима да долазе на праксу у школу. Око 80 одсто родитеља и ученика изјаснило се да желе да присуствују и из личног искуства науче посао за који су се определили школовањем.

– Њима пракса недостаје, и то је показатељ да су деца уписала нашу школу првенствено из љубави и жеље да се баве пољопривредом – рекла је Љубица Пајић. – Сточарство, ратарство, воћарство – све су то смерови који изискују присуство ђака, другачије је када све раде уживо и виде неке ствари јер је и поента наше стручне школе да оно што науче у теорији, ђаци могу практично да примењују. Једно без другог не може да функционише. Како ће бити нове школске године, видећемо од септембра.

Како каже, док је било ванредно стање, професори су долазили и трудили су се да испоштују план и програм тако што су сликали, снимали и документовали одређене операције и процесе у току производње. Путем онлајн праксе су контактирали с ученицима и настојали да им у детаље дочарају и објасне наставне јединице и процесе који теку у производњи свега што постоји на Школској економији.

– Већи део посла који се ради преко лета је завршен, а други део почиње, док су неки радови у току – каже наша саговорница. – Завршена је жетва пшенице, а приноси су виши него што је очекивано. Вегетација неких ратарских и повртарских култура је завршена, а сада у пластеницима имамо парадајз, паприку и краставце. Расадили смо купусњаче јер је наша школа већ традиционално позната по купусу и производњи семена који користимо за сетву. Такође смо расадили и остале купусњаче: карфиол, кељ пупчар, лиснати кељ и слично. У плану да радимо од септембра је садња лиснатог поврћа: салате, спанаћа, лука...

По речима помоћника наставника и некадашњег ученика Пољопривредне школе у Футогу Душана Аврамовића, што се тиче животиња, запослени обављају стандардне послове као и кад су ђаци ту: мужу, исхрану, припрему хране за зиму, сетву силажног кукуруза, кошење луцерке и осталог биља за исхрану стоке. Редовно се одржавају сви простори, уколико је потребно, животиње се лече и приступа осемењавању женки одређених врста и слично. Капацитети на сточарству су пуни, чак је већи број грла него што их је било раније.

– Осим тога, свакодневно се ради чисте све штале и објекти у којима бораве животиње – прича Аврамовић. – Новина је да је у току изградња новог, савременијег свињца, захваљујући донацијама добрих људи, претежно ђака школе, и то нам много значи.

И. Бакмаз

Р. Хаџић

Пројекат „Разгледница приградских насеља” суфинансирао је Град Нови Сад, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио новац