Ekonomija Poljoprivredne škole u Futogu radi i bez đaka (foto)
Navikli smo da letnji raspust za školarce znači odmor i zabavu, dok za učenike Poljoprivredne škole u Futogu leti i te kako ima posla na Školskoj ekonomiji.
Međutim, zbog pandemije koronavirusa, čak ni đaci te škole od marta nisu pohađali klasičnu nastavu, a praksu su imali onlajn. U letnjim mesecima samo zaposleni obavljaju poljoprivredne poslove, dok učenici izostaju, čini se, prvi put od osnivanja Školske ekonomije.
– Učenika nema otkako je počela vanredna situacija, stoga zaposleni u školi vode računa o svim poslovima koji se rade preko leta, a tu smo i vikendom – kaže koordinatorka za praktičnu nastavu na Školskoj ekonomiji Poljoprivredne škole s domom učenika u Futogu Ljubica Pajić. – Životinje se ne mogu ostaviti gladne i žedne, a ni biljke ne smemo ostaviti bez vode i brige, te dvadesetak zaposlenih drži celu ekonomiju pod kontrolom, koliko je to moguće u ovoj situaciji. Teško je bez đaka voditi brigu o 80 hektara površine koju zahvata Školska ekonomija, ali se snalazimo jer smo dobro organizovani.
Po njenim rečima, čini se da je i učenicima poprilično teško što ne dolaze na praktičnu nastavu. Razredne starešine su pravile ankete za đake i roditelje šta bi odlučili ako bi došlo do nekih promena, u smislu da nadležni dozvole đacima da dolaze na praksu u školu. Oko 80 odsto roditelja i učenika izjasnilo se da žele da prisustvuju i iz ličnog iskustva nauče posao za koji su se opredelili školovanjem.
– Njima praksa nedostaje, i to je pokazatelj da su deca upisala našu školu prvenstveno iz ljubavi i želje da se bave poljoprivredom – rekla je Ljubica Pajić. – Stočarstvo, ratarstvo, voćarstvo – sve su to smerovi koji iziskuju prisustvo đaka, drugačije je kada sve rade uživo i vide neke stvari jer je i poenta naše stručne škole da ono što nauče u teoriji, đaci mogu praktično da primenjuju. Jedno bez drugog ne može da funkcioniše. Kako će biti nove školske godine, videćemo od septembra.
Kako kaže, dok je bilo vanredno stanje, profesori su dolazili i trudili su se da ispoštuju plan i program tako što su slikali, snimali i dokumentovali određene operacije i procese u toku proizvodnje. Putem onlajn prakse su kontaktirali s učenicima i nastojali da im u detalje dočaraju i objasne nastavne jedinice i procese koji teku u proizvodnji svega što postoji na Školskoj ekonomiji.
– Veći deo posla koji se radi preko leta je završen, a drugi deo počinje, dok su neki radovi u toku – kaže naša sagovornica. – Završena je žetva pšenice, a prinosi su viši nego što je očekivano. Vegetacija nekih ratarskih i povrtarskih kultura je završena, a sada u plastenicima imamo paradajz, papriku i krastavce. Rasadili smo kupusnjače jer je naša škola već tradicionalno poznata po kupusu i proizvodnji semena koji koristimo za setvu. Takođe smo rasadili i ostale kupusnjače: karfiol, kelj pupčar, lisnati kelj i slično. U planu da radimo od septembra je sadnja lisnatog povrća: salate, spanaća, luka...
Po rečima pomoćnika nastavnika i nekadašnjeg učenika Poljoprivredne škole u Futogu Dušana Avramovića, što se tiče životinja, zaposleni obavljaju standardne poslove kao i kad su đaci tu: mužu, ishranu, pripremu hrane za zimu, setvu silažnog kukuruza, košenje lucerke i ostalog bilja za ishranu stoke. Redovno se održavaju svi prostori, ukoliko je potrebno, životinje se leče i pristupa osemenjavanju ženki određenih vrsta i slično. Kapaciteti na stočarstvu su puni, čak je veći broj grla nego što ih je bilo ranije.
– Osim toga, svakodnevno se radi čiste sve štale i objekti u kojima borave životinje – priča Avramović. – Novina je da je u toku izgradnja novog, savremenijeg svinjca, zahvaljujući donacijama dobrih ljudi, pretežno đaka škole, i to nam mnogo znači.
I. Bakmaz
R. Hadžić
Projekat „Razglednica prigradskih naselja” sufinansirao je Grad Novi Sad, a stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio novac