Дневник у Ковиљу: Све у знаку Лазе Костића

 – Пратимо кретања у друштву, а код нас не може бити боље него што је у Новом Саду. Међутим, судећи по причама чланова МЗ Ковиљ, чини се да је у том приградском месту боље него било где другде. Протеклих година много се радило на уређењу насеља, прилагођавању мештанима, али и на развитку културе и туризма.

– Многе улице су нам добиле асфалт, изградили смо окретницу код Доњековиљског гробља, а ми смо једино место које има свој пречистач. Завршили смо канализацију, а прикључци су готови за 90 одсто домаћинстава – наводи наш саговорник, поносан на то што су успешно завршили радове на канализационој мрежи дугој 42 километра.

Ковиљ је катастарски веома широк и број становника стагнира већ деценијама. Око 5.500 људи живи у том месту, а највише је старијих мештана јер млади хрле у Нови Сад, који је свега двадесетак километара удаљен и до којег се може доћи на неколико начина: ауто-путем, преко Будисаве, преко Шајкаша, па и Гардиноваца.

Пашћан се пак најрадије сећа дана који су за нама – које је проживео као младић и оних које је чуо из прича старијих. Тако, рецимо, воли да се похвали да је њихов Фудбалски клуб „Шајкаш” најстарији, основан 1908. године, и да је ФК „Војводина” своју прву утакмицу одиграо баш у Ковиљу 1912. године. Међутим, разлог томе била је лепа Ковиљчанка, девојка једног новосадског фудбалера, који је инсистирао на томе да се утакмица организује у њеном селу да би се видели.

– Пре 50 и више година, студенти су се окупљали у једној берберници и причали су догађаје и измишљотине. Тако су се млади ономад дружили и основали Клуб лажова. Знам да је један причао да је једаред била толико јака олуја да је замрсила торњеве ковиљских цркава – прича деда Лазар, и додаје да то, ипак, није толико лепа прича, али чињеница да из Ковиља потичу песник Лаза Костић, књижевник Ласло Гал и архимандрит Јован Рајић већ јесте за сваку дику.

Иначе, када се оде у Ковиљ, све је у знаку Лазе Костића. Основна школа носи његово име, као и новоосновано Удружење за развој културе и туризма, а у току је реновирање његове родне куће, која би делом требало да буде претворена у музеј.

– У селу нам фали хала у којој би се одржавали скупови и приредбе. Сада се све то одржава у Друштвеном дому, у којем свака странка има право да добије просторију за своје састанке и активности - истиче Пашћан.

Народ, такође, окупљају и држе га на окупу вера и црква, наглашава наш домаћин. Ковиљ, стога, може да се похвали двема црквама, па и двама гробљима, саграђеним у Доњем и Горњем Ковиљу, пре но што су се у 19. веку та два места спојила у једно. Тако су настала и два парка – један посвећен солунским добровољцима, а други жртвама из Другог светског рата. По неким списима, постоје назнаке да је Ковиљ настао у 13. веку, али први званични трагови датирају из 16. века.

Од ове године, Ковиљ може се похвалити двема новим манифестацијама – Божићним и Ускршњим вашаром. Том приликом, током две или три вечери, мештани на окићеној пијаци представљају своје производе из домаће радиности. Иако су Ковиљчани најпре били скептични према тим новитетима, одзив је био задовољавајући и чланови месне заједнице се надају да ће оба догађаја заживети.

Л. Радловачки

Пројекат „Приградска насеља Новог Сада”суфинансиран је од Града Новог Сада, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.