Dnevnik u Kovilju: Sve u znaku Laze Kostića
– Kod nas je kao i u svakom mestu, nekome bolje, a nekome gore – kaže član Komisije mesne zajednice Kovilj za kulturu i naš domaćin Lazar Pašćan, i tako počinje priču o svom mestu.
– Pratimo kretanja u društvu, a kod nas ne može biti bolje nego što je u Novom Sadu. Međutim, sudeći po pričama članova MZ Kovilj, čini se da je u tom prigradskom mestu bolje nego bilo gde drugde. Proteklih godina mnogo se radilo na uređenju naselja, prilagođavanju meštanima, ali i na razvitku kulture i turizma.
– Mnoge ulice su nam dobile asfalt, izgradili smo okretnicu kod Donjekoviljskog groblja, a mi smo jedino mesto koje ima svoj prečistač. Završili smo kanalizaciju, a priključci su gotovi za 90 odsto domaćinstava – navodi naš sagovornik, ponosan na to što su uspešno završili radove na kanalizacionoj mreži dugoj 42 kilometra.
Kovilj je katastarski veoma širok i broj stanovnika stagnira već decenijama. Oko 5.500 ljudi živi u tom mestu, a najviše je starijih meštana jer mladi hrle u Novi Sad, koji je svega dvadesetak kilometara udaljen i do kojeg se može doći na nekoliko načina: auto-putem, preko Budisave, preko Šajkaša, pa i Gardinovaca.
Pašćan se pak najradije seća dana koji su za nama – koje je proživeo kao mladić i onih koje je čuo iz priča starijih. Tako, recimo, voli da se pohvali da je njihov Fudbalski klub „Šajkaš” najstariji, osnovan 1908. godine, i da je FK „Vojvodina” svoju prvu utakmicu odigrao baš u Kovilju 1912. godine. Međutim, razlog tome bila je lepa Koviljčanka, devojka jednog novosadskog fudbalera, koji je insistirao na tome da se utakmica organizuje u njenom selu da bi se videli.
– Pre 50 i više godina, studenti su se okupljali u jednoj berbernici i pričali su događaje i izmišljotine. Tako su se mladi onomad družili i osnovali Klub lažova. Znam da je jedan pričao da je jedared bila toliko jaka oluja da je zamrsila tornjeve koviljskih crkava – priča deda Lazar, i dodaje da to, ipak, nije toliko lepa priča, ali činjenica da iz Kovilja potiču pesnik Laza Kostić, književnik Laslo Gal i arhimandrit Jovan Rajić već jeste za svaku diku.
Inače, kada se ode u Kovilj, sve je u znaku Laze Kostića. Osnovna škola nosi njegovo ime, kao i novoosnovano Udruženje za razvoj kulture i turizma, a u toku je renoviranje njegove rodne kuće, koja bi delom trebalo da bude pretvorena u muzej.
– U selu nam fali hala u kojoj bi se održavali skupovi i priredbe. Sada se sve to održava u Društvenom domu, u kojem svaka stranka ima pravo da dobije prostoriju za svoje sastanke i aktivnosti - ističe Pašćan.
Narod, takođe, okupljaju i drže ga na okupu vera i crkva, naglašava naš domaćin. Kovilj, stoga, može da se pohvali dvema crkvama, pa i dvama grobljima, sagrađenim u Donjem i Gornjem Kovilju, pre no što su se u 19. veku ta dva mesta spojila u jedno. Tako su nastala i dva parka – jedan posvećen solunskim dobrovoljcima, a drugi žrtvama iz Drugog svetskog rata. Po nekim spisima, postoje naznake da je Kovilj nastao u 13. veku, ali prvi zvanični tragovi datiraju iz 16. veka.
Od ove godine, Kovilj može se pohvaliti dvema novim manifestacijama – Božićnim i Uskršnjim vašarom. Tom prilikom, tokom dve ili tri večeri, meštani na okićenoj pijaci predstavljaju svoje proizvode iz domaće radinosti. Iako su Koviljčani najpre bili skeptični prema tim novitetima, odziv je bio zadovoljavajući i članovi mesne zajednice se nadaju da će oba događaja zaživeti.
L. Radlovački
Projekat „Prigradska naselja Novog Sada”sufinansiran je od Grada Novog Sada, a stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.