„ДНЕВНИК” У ПОСЕТИ УДРУЖЕЊУ ПЕНЗИОНЕРА ПТТ САОБРАЋАЈА НОВИ САД Корона их зауставила, али НАМЕРАВАЈУ ДА НАДОКНАДЕ ПРОПУШТЕНО

Како сазнајемо од новог председника Удружења, чланови су током короне имали паузу у дружењу и активностима, која се прелила и на наредни период, што ће се сада променити.

- Док је болест харала морали смо да стопирамо састанке и све остале активности. Сада се полако враћамо у рад и почињемо да организујемо активности и да се пребројавамо. Удуружење броји 358 чланова. Следеће године планирамо и омасовљење чланова. Нажалост су се пензионери због короне и свега што се дешавало у вези са болешћу изоловали. Управо због тога ми је основна идеја, да поново организујемо дружења, излете и слично, наравно све у складу са могућностима које имамо – казао је за „Дневник“ Жељко Шумаруна председник Удружења пензионера ПТТ Саобраћај Нови Сад. 

Недавно су боравили на Олимпијади спорта здравља и културе трећег доба Војводине, где су од 45 удружења били 27.

- Такмичили смо се у малом фурбалу, баскету и пикаду. За наше године нису били компликовани спортови. Припремали смо се углавном сами, па нам је пласман и више него одговарајући – каже Шумаруна. 

Припреме не јењавају јер чланове чека и одлазак на републичко такмичење у Врњачку бању. 

У мају, традиционално сваке године организују дружења, које је ове године померено за други месец. 

- Велик број наших пензионера су били ученици средње ПТТ школе и у мају или почектом јуна су годишњи сусрети генерација. Углавном у том периоду искористимо прилику да се дружимо и састанемо, па ће тако бити и ове године, али у другом термину, па ћемо након што будемо знали детаљније информације о свему обавестити и чланове – казао је Шумаруна. 

Поред тога, у плану су и састанци са чланством у просторијама у којима Удружење пензионера делује, а то је стари део зграде Поште Србије у центру Новог Сада. 

Јелена Илић: Добро сам се уклопила

Читав радни стаж од 36 година провела сам у Пошти Србије. Пре 13 година сам пензионисана. Радила сам у рачунарском центру који је био једна од најајчих у Војводини. Тај прелаз из радног односа у пензионерски ми је био тежак јер сам била збуњена. 

Сада изузетно добро функционишем и уклопила сам се у све што ме окружује. Имам још неке додатне активности које ми испуне дан, а свакако ће ми пријати и уколико буде још дружења и у оквиру удружења.

 

Наш саговорник је од 1986. године радник тог предузећа и био је ангажован у финансијама. Прошле године је каже прешао у редове пензионера.

- Радио сам изузетно одговоран посао са новцем где нису смеле грешке да се догађају. Када нешто погрешите треба вам неколико пута више времена да се то исправи. Постоје закони који говоре шта и када треба радити, али када човек у таквом послу погреши гледало се да се што пре исправи и документује да би се новац што пре вратио. Државна је фирма и ми смо тако научени. То је наша кућа и гледали смо како да помогнемо једни другима и домаћински смо се понашали према фирми. Када сам отишао у пензију није ми било тешко, јер  сам активан и сада на неким другим пољима – казао је Шумаруна. 

Проблеми пензионера из ове сфере пословања су здравствене природе, али и финансијски. Добар део пензионера како каже Шумаруна тешко живи и не сналазе се баш најбоље у новом начину живота. 

- Затварају се и мање се социјализују. Моја је жеља да то мало променим да их покренем, јер смо потребни једни другима – казао је наш саговорник. 

Слађана Аничић Илић