„DNEVNIK” U POSETI UDRUŽENJU PENZIONERA PTT SAOBRAĆAJA NOVI SAD Korona ih zaustavila, ali NAMERAVAJU DA NADOKNADE PROPUŠTENO

Kako saznajemo od novog predsednika Udruženja, članovi su tokom korone imali pauzu u druženju i aktivnostima, koja se prelila i na naredni period, što će se sada promeniti.

- Dok je bolest harala morali smo da stopiramo sastanke i sve ostale aktivnosti. Sada se polako vraćamo u rad i počinjemo da organizujemo aktivnosti i da se prebrojavamo. Uduruženje broji 358 članova. Sledeće godine planiramo i omasovljenje članova. Nažalost su se penzioneri zbog korone i svega što se dešavalo u vezi sa bolešću izolovali. Upravo zbog toga mi je osnovna ideja, da ponovo organizujemo druženja, izlete i slično, naravno sve u skladu sa mogućnostima koje imamo – kazao je za „Dnevnik“ Željko Šumaruna predsednik Udruženja penzionera PTT Saobraćaj Novi Sad. 

Nedavno su boravili na Olimpijadi sporta zdravlja i kulture trećeg doba Vojvodine, gde su od 45 udruženja bili 27.

- Takmičili smo se u malom furbalu, basketu i pikadu. Za naše godine nisu bili komplikovani sportovi. Pripremali smo se uglavnom sami, pa nam je plasman i više nego odgovarajući – kaže Šumaruna. 

Pripreme ne jenjavaju jer članove čeka i odlazak na republičko takmičenje u Vrnjačku banju. 

U maju, tradicionalno svake godine organizuju druženja, koje je ove godine pomereno za drugi mesec. 

- Velik broj naših penzionera su bili učenici srednje PTT škole i u maju ili počektom juna su godišnji susreti generacija. Uglavnom u tom periodu iskoristimo priliku da se družimo i sastanemo, pa će tako biti i ove godine, ali u drugom terminu, pa ćemo nakon što budemo znali detaljnije informacije o svemu obavestiti i članove – kazao je Šumaruna. 

Pored toga, u planu su i sastanci sa članstvom u prostorijama u kojima Udruženje penzionera deluje, a to je stari deo zgrade Pošte Srbije u centru Novog Sada. 

Jelena Ilić: Dobro sam se uklopila

Čitav radni staž od 36 godina provela sam u Pošti Srbije. Pre 13 godina sam penzionisana. Radila sam u računarskom centru koji je bio jedna od najajčih u Vojvodini. Taj prelaz iz radnog odnosa u penzionerski mi je bio težak jer sam bila zbunjena. 

Sada izuzetno dobro funkcionišem i uklopila sam se u sve što me okružuje. Imam još neke dodatne aktivnosti koje mi ispune dan, a svakako će mi prijati i ukoliko bude još druženja i u okviru udruženja.

 

Naš sagovornik je od 1986. godine radnik tog preduzeća i bio je angažovan u finansijama. Prošle godine je kaže prešao u redove penzionera.

- Radio sam izuzetno odgovoran posao sa novcem gde nisu smele greške da se događaju. Kada nešto pogrešite treba vam nekoliko puta više vremena da se to ispravi. Postoje zakoni koji govore šta i kada treba raditi, ali kada čovek u takvom poslu pogreši gledalo se da se što pre ispravi i dokumentuje da bi se novac što pre vratio. Državna je firma i mi smo tako naučeni. To je naša kuća i gledali smo kako da pomognemo jedni drugima i domaćinski smo se ponašali prema firmi. Kada sam otišao u penziju nije mi bilo teško, jer  sam aktivan i sada na nekim drugim poljima – kazao je Šumaruna. 

Problemi penzionera iz ove sfere poslovanja su zdravstvene prirode, ali i finansijski. Dobar deo penzionera kako kaže Šumaruna teško živi i ne snalaze se baš najbolje u novom načinu života. 

- Zatvaraju se i manje se socijalizuju. Moja je želja da to malo promenim da ih pokrenem, jer smo potrebni jedni drugima – kazao je naš sagovornik. 

Slađana Aničić Ilić