Димничари ЈКП Стан познају сваки оџак у граду

А до првог терена пошло се чувеним “Становим” Стојадином, Заставом 101. Како Селеш каже, тај аутомобил већ им је прирастао срцу, иако лети греје боље него зими. Добро познате мајсторе је домаћин Стеван Мирковић дочекао још на вратима, па након поздрава и кратког разговора о дворишту које је било мало другачије него летос, када је Стеванов оџак ова екипа последњи пут посетила, упутили су се до тавана. Како Стеван каже, екипа је увек иста, осим ако је неко на боловању.

Иако се димњак редовно чисти, на доњем отвору било је доста чађи па је била потребна и већа канта за њу. То додатно говори колико је битно одржавати оџаке чистим. Насер је испричао и да је неочишћен димњак еколошки проблем јер све што се током чишћења извади из отвора, у супротном, би сагоревало или би ветар те остатке подизао, па би их људи касније удисали. Важно их је редовно чистити и, како су објаснили, због смоле која се накупља и зачепља оџак, па се запали.

Између два терена причало се о – димњацима. И као што таксисти познају град по улицама и улазима, тако и ова екипа познаје сваки димњак и вентилациони отвор. Насер је уперио прст у димњак куће набијаче на Ширини и рекао да деди који живи у тој кући редовно чисте димњак.

– Он нас зове сваког лета, сад ће још мало – додао је Горан. И заиста, Горан, Владимир и Насер знају свој посао, оџаке на кућама и зградама препознају, а ни људи им нису страни.

Други задатак ове екипе било је проверити проходност четири вентилационе вертикале у стамбеној згради у Улици Драге Спасић. Како каже Горан, у њима се некад нађу градски голубови, а Владимир додаје да често буде и паучине, која задржава прашину и зачепља цев. Ту их је на излазу на кров дочекала управница зграде. Преко мердевина, па на кров, проверене су све вертикале, опрема је спакована и пошло се даље.

Насер Алишаи бави се димничарством више од 30 година. Прво се 1990. године запослио у ЈП “Димничар”, које је касније постало је ДП “Димничар”.

– Већ тада није било школе за димничаре, затворена је 1983. године, па смо ишли на разне семинаре, курсеве и обуке, полагали смо испите и добили смо сертификате – казао је Насер. – Тада смо чистили и по 30 димњака дневно, сваки од нас. Сада имамо своје реоне и уигране екипе, па је посао и лакши, а и ми смо ефикаснији. Нас тројица смо дошли 2013. године у ЈКП “Стан”, када је поново оформљена димничарска служба и тада смо обучавали остале раднике за овај посао.

Трећи на реду био је Карловачки друм, где је домаћин позвао екипу димничара јер је препознао да му другачије и слабије “вуче” пећка, па да ће се оџак за дан-два зачепити. Након прегледа, испоставило се, додуше, да се димњак у неком тренутку у последњих неколико дана запалио и да је све што се накупило изгорело, те је само чађ преостала да се чисти, за шта је била потребна велика снага. Ту су раднике су дочекале и мердевине за “не дај Боже”, али посао је било могуће урадити са земље. Како је власник те куће рекао, две деценије траје рат са тим спољашњим димњаком, али је екипа ЈКП “Стана” најбоља која се до сада старала о томе, те да су га момци ставили по контролу чишћењем два пута годишње. Како говори, мајстори познају свој занат па када кажу да их треба позвати, овај домаћин то и уради. Након што је димњак очишћен и алат спакован, уследила је размена неколико речи о животу и њима познатим стварима и чувени позив да се сврати кад се стигне.

Пре него што смо им се придружили, ова вредна екипа већ је очистила два димњака на Клиси, који су, како су рекли, проблематична. Приступ је био отежан, димњак се може чистити из спаваће собе или кухиње, а отвора нема, па је алтернатива чишћење са крова. Будући да је температура испод нула степени Целзијусових, то није било могуће, али је пронађен компромис.

У димничарску службу примљена су два млада радника, а остаје нада да ће се они ту и задржати. Како каже овај тим, димничарство је посао којим мало ко жели да се бави – то је прљав, али поштен посао.

– Уигран смо тим, имамо доста посла и доста радимо, оџачари су потребни свима јер се сви греју – рекао је Горан. – За сада смо ми ту, држимо се, али просек година нам је доста велик, а када једног дана одемо у пензију, неко треба да настави. То је свуда проблем, сви би да раде на компјутеру, да се не упрљају и не уморе. Лопату не можеш механизовати, а богами ни четку. Има машинских сајли, али нешто мора ручно.

–  У већини кућа и зграда у последње време користи се сваки центиметар простора, па се често не размишља о приступној тачки за чишћење оџака и онда остаје пењање на кров као једина опција – рекао је Насер. – Довијамо се на разне начине, а прописи нам налажу да се што мање пењемо по крововима, треба да постоје доња и горња вратанца за чишћење, а и пењањем на кров можемо поломити цреп, а не желимо да угрозимо туђу имовину, и наравно, своје здравље, ако пропаднемо кроз кров или паднемо са зграде. Уколико не постоји други начин и има оправданог разлога, онда се пењемо и на кров.

Исправан димњак чисти се једном годишње, када прође грејна сезона, поручила је ова екипа. Како су температуре ниже, а ложи се више, јавља се потреба и за чишћењем зими. У том случају, треба позвати димничаре ЈКП “Стан” да тај посао ураде, на шта сви имају право два пута годишње. Димњаке је најлакше очистити лети, те је ова екипа апеловала на Новосађане да их за чишћење позову након 15. априла.

Након добро обављеног посла, ову вредну екипу чекала је прослава – двоје колега добило је уговоре за стално, а томе се треба радовати. 

        Д. Андулајевић

        Фото: В. Фифа