Dimničari JKP Stan poznaju svaki odžak u gradu

A do prvog terena pošlo se čuvenim “Stanovim” Stojadinom, Zastavom 101. Kako Seleš kaže, taj automobil već im je prirastao srcu, iako leti greje bolje nego zimi. Dobro poznate majstore je domaćin Stevan Mirković dočekao još na vratima, pa nakon pozdrava i kratkog razgovora o dvorištu koje je bilo malo drugačije nego letos, kada je Stevanov odžak ova ekipa poslednji put posetila, uputili su se do tavana. Kako Stevan kaže, ekipa je uvek ista, osim ako je neko na bolovanju.

Iako se dimnjak redovno čisti, na donjem otvoru bilo je dosta čađi pa je bila potrebna i veća kanta za nju. To dodatno govori koliko je bitno održavati odžake čistim. Naser je ispričao i da je neočišćen dimnjak ekološki problem jer sve što se tokom čišćenja izvadi iz otvora, u suprotnom, bi sagorevalo ili bi vetar te ostatke podizao, pa bi ih ljudi kasnije udisali. Važno ih je redovno čistiti i, kako su objasnili, zbog smole koja se nakuplja i začeplja odžak, pa se zapali.

Između dva terena pričalo se o – dimnjacima. I kao što taksisti poznaju grad po ulicama i ulazima, tako i ova ekipa poznaje svaki dimnjak i ventilacioni otvor. Naser je uperio prst u dimnjak kuće nabijače na Širini i rekao da dedi koji živi u toj kući redovno čiste dimnjak.

– On nas zove svakog leta, sad će još malo – dodao je Goran. I zaista, Goran, Vladimir i Naser znaju svoj posao, odžake na kućama i zgradama prepoznaju, a ni ljudi im nisu strani.

Drugi zadatak ove ekipe bilo je proveriti prohodnost četiri ventilacione vertikale u stambenoj zgradi u Ulici Drage Spasić. Kako kaže Goran, u njima se nekad nađu gradski golubovi, a Vladimir dodaje da često bude i paučine, koja zadržava prašinu i začeplja cev. Tu ih je na izlazu na krov dočekala upravnica zgrade. Preko merdevina, pa na krov, proverene su sve vertikale, oprema je spakovana i pošlo se dalje.

Naser Ališai bavi se dimničarstvom više od 30 godina. Prvo se 1990. godine zaposlio u JP “Dimničar”, koje je kasnije postalo je DP “Dimničar”.

– Već tada nije bilo škole za dimničare, zatvorena je 1983. godine, pa smo išli na razne seminare, kurseve i obuke, polagali smo ispite i dobili smo sertifikate – kazao je Naser. – Tada smo čistili i po 30 dimnjaka dnevno, svaki od nas. Sada imamo svoje reone i uigrane ekipe, pa je posao i lakši, a i mi smo efikasniji. Nas trojica smo došli 2013. godine u JKP “Stan”, kada je ponovo oformljena dimničarska služba i tada smo obučavali ostale radnike za ovaj posao.

Treći na redu bio je Karlovački drum, gde je domaćin pozvao ekipu dimničara jer je prepoznao da mu drugačije i slabije “vuče” pećka, pa da će se odžak za dan-dva začepiti. Nakon pregleda, ispostavilo se, doduše, da se dimnjak u nekom trenutku u poslednjih nekoliko dana zapalio i da je sve što se nakupilo izgorelo, te je samo čađ preostala da se čisti, za šta je bila potrebna velika snaga. Tu su radnike su dočekale i merdevine za “ne daj Bože”, ali posao je bilo moguće uraditi sa zemlje. Kako je vlasnik te kuće rekao, dve decenije traje rat sa tim spoljašnjim dimnjakom, ali je ekipa JKP “Stana” najbolja koja se do sada starala o tome, te da su ga momci stavili po kontrolu čišćenjem dva puta godišnje. Kako govori, majstori poznaju svoj zanat pa kada kažu da ih treba pozvati, ovaj domaćin to i uradi. Nakon što je dimnjak očišćen i alat spakovan, usledila je razmena nekoliko reči o životu i njima poznatim stvarima i čuveni poziv da se svrati kad se stigne.

Pre nego što smo im se pridružili, ova vredna ekipa već je očistila dva dimnjaka na Klisi, koji su, kako su rekli, problematična. Pristup je bio otežan, dimnjak se može čistiti iz spavaće sobe ili kuhinje, a otvora nema, pa je alternativa čišćenje sa krova. Budući da je temperatura ispod nula stepeni Celzijusovih, to nije bilo moguće, ali je pronađen kompromis.

U dimničarsku službu primljena su dva mlada radnika, a ostaje nada da će se oni tu i zadržati. Kako kaže ovaj tim, dimničarstvo je posao kojim malo ko želi da se bavi – to je prljav, ali pošten posao.

– Uigran smo tim, imamo dosta posla i dosta radimo, odžačari su potrebni svima jer se svi greju – rekao je Goran. – Za sada smo mi tu, držimo se, ali prosek godina nam je dosta velik, a kada jednog dana odemo u penziju, neko treba da nastavi. To je svuda problem, svi bi da rade na kompjuteru, da se ne uprljaju i ne umore. Lopatu ne možeš mehanizovati, a bogami ni četku. Ima mašinskih sajli, ali nešto mora ručno.

–  U većini kuća i zgrada u poslednje vreme koristi se svaki centimetar prostora, pa se često ne razmišlja o pristupnoj tački za čišćenje odžaka i onda ostaje penjanje na krov kao jedina opcija – rekao je Naser. – Dovijamo se na razne načine, a propisi nam nalažu da se što manje penjemo po krovovima, treba da postoje donja i gornja vratanca za čišćenje, a i penjanjem na krov možemo polomiti crep, a ne želimo da ugrozimo tuđu imovinu, i naravno, svoje zdravlje, ako propadnemo kroz krov ili padnemo sa zgrade. Ukoliko ne postoji drugi način i ima opravdanog razloga, onda se penjemo i na krov.

Ispravan dimnjak čisti se jednom godišnje, kada prođe grejna sezona, poručila je ova ekipa. Kako su temperature niže, a loži se više, javlja se potreba i za čišćenjem zimi. U tom slučaju, treba pozvati dimničare JKP “Stan” da taj posao urade, na šta svi imaju pravo dva puta godišnje. Dimnjake je najlakše očistiti leti, te je ova ekipa apelovala na Novosađane da ih za čišćenje pozovu nakon 15. aprila.

Nakon dobro obavljenog posla, ovu vrednu ekipu čekala je proslava – dvoje kolega dobilo je ugovore za stalno, a tome se treba radovati. 

        D. Andulajević

        Foto: V. Fifa