Десетогодишња Нина Ракита из Футога посвећена спортској гимнастици

Данас има десет и прегршт медаља које говоре у прилог томе колико је добра у том спорту. Тренира у Соколском друштву „Војводина”, а последњи резултати којима може да се похвали јесу друго место у гимнастичком вишебоју на Првенству Војводине и сребро са Државног првенства Србије у појединачној конкуренцији, док су тимски освојили прво место. 

– Откако сам кренула на овај спорт, годину дана сам тренирала са својим вршњацима, да би ме наредне пребацили у старију групу, те сам са шест година тренирала са девојчицама од 11 до 14 година – рекла је Ракита. – Такмичим се у више дисциплина, то су партер, греда, разбој и прескок, а најбоље се сналазим на разбоју и партеру, док ми је греда најтежа, али се трудим да се сјединим и са том справом. Почела сам да се такмичим од седме године, а прво такмичење имала сам у Новом Саду. То је било прво покрајинско коло у Соколском друштву „Војводина”. Ишла сам и у Суботицу, а у Костолцу је било последње, на ком сам освојила друго место.

На столу брдо медаља, а Нина каже да их има 27. Једна од дражих јој је са Државног школског такмичења, на ком је освојила треће место, а како би могла да учествује, одвео ју је директор школе. Затим нам показује и сребрну медаљу из октобра 2020. године, коју је освојила у Суботици у једном од гимнастичарских кола. Тренира сваки дан, по три сата дневно, пролазећи сваку справу. Путује из Футога за град, али јој, каже, то не пада тешко. А ни школа не трпи због тога. Објаснила нам је да је гимнастика комбинација више вештина, координације покрета, снаге, брзине, спретности и гипкости. Зато би свим својим вршњацима радо препоручила да се баве баш тим спортом. Јесте мало тежи, али уз труд и упорност све може да се савлада.

– Дешавају се и повреде, али устанем, отресем се и идем даље – кроз осмех прича наша саговорница. – Ухвати ме понекад страх од поновног повређивања, али га савладам уз помоћ тренера. Када дође време такмичења, мама ми пре почетка каже да стиснем зубе, концентришем се, додајући да ће све бити у реду. Она ми је највећа подршка. 

Како каже, у децембру ће учествовати на Међународном меморијалном такмичењу које се реализује у ОШ „Јожеф Атила”, а спада међу најтеже и окупља гимнастичаре из Србије, Енглеске, Америке... А пошто јој је проблематична звезда без руку на греди, мораће више да вежба. Идол јој је Нађа Команечи, бивша румунска гимнастичарка која је за вежбу на двовисинском разбоју на Олимпијским играма 1976. године у Монтреалу прва у историји тог спорта добила највишу могућу оцену – 10. 

И. Бакмаз