Да ли су празници само за децу?
Нова година, Божић, Дан заљубљених, затим Дан жена, Ускрс, Први мај... празници се нижу једни за другим и након тога настане мук осам месеци, коначно без еуфорије.
Као мала, овај период сам обожавала, а сада, када сам „порасла”, долазим до закључка да је то било зато што се мама трудила да сваки од њих обележи разноврсним активностима, декорацијом и изненадним поклонима.
Данас не украшавам јелку ни стан, не фарбам ускршња јаја, не посвећујем се довољно одабиру поклона, али, ево, управо док вам пишем, доносим одлуку да, не следеће године, ни следећег месеца или понедељка, већ сад, све променим из корена. Желим да пронађем ту срећну девојчицу у себи, да будем поучена маминим примером и једног дана својој деци створим најлепше успомене. Због чега би се празници везивали само уз дечју радост? Можемо и ми одрасли да створимо себи живот у ком ће нам празници трајати целе године; признајте, свима би нам то користило.
Prеthodna фраза звучи клише и слажем се са тим, али некада је потребно само да кренемо од нечег најједноставнијег јер не може неко цео живот да нам „доноси” празнике. На крају крајева, морамо све сами, зар не?
Наташа Станојчић