Da li su praznici samo za decu?
Nova godina, Božić, Dan zaljubljenih, zatim Dan žena, Uskrs, Prvi maj... praznici se nižu jedni za drugim i nakon toga nastane muk osam meseci, konačno bez euforije.
Kao mala, ovaj period sam obožavala, a sada, kada sam „porasla”, dolazim do zaključka da je to bilo zato što se mama trudila da svaki od njih obeleži raznovrsnim aktivnostima, dekoracijom i iznenadnim poklonima.
Danas ne ukrašavam jelku ni stan, ne farbam uskršnja jaja, ne posvećujem se dovoljno odabiru poklona, ali, evo, upravo dok vam pišem, donosim odluku da, ne sledeće godine, ni sledećeg meseca ili ponedeljka, već sad, sve promenim iz korena. Želim da pronađem tu srećnu devojčicu u sebi, da budem poučena maminim primerom i jednog dana svojoj deci stvorim najlepše uspomene. Zbog čega bi se praznici vezivali samo uz dečju radost? Možemo i mi odrasli da stvorimo sebi život u kom će nam praznici trajati cele godine; priznajte, svima bi nam to koristilo.
Prethodna fraza zvuči kliše i slažem se sa tim, ali nekada je potrebno samo da krenemo od nečeg najjednostavnijeg jer ne može neko ceo život da nam „donosi” praznike. Na kraju krajeva, moramo sve sami, zar ne?
Nataša Stanojčić