Ципеле за особе које болују од дијабетеса

Како је наша саговорница рекла, и ципеле које је пронашла биле су или ружне или превише скупе, што ју је навело да ствар узме у своје руке, научи да прави обућу и понуди је људима који су се нашли у сличној ситуацији.

– Особе које болују од дијабетеса морају да регулишу шећер у крви, а сама болест има много ризика, па у случају жуља на стопалу, рана теже зараста и уколико се не оде код лекара на време, постоји опасност гангрене и ампутације – рекла је Сања Николић. – Управо зато обућа за дијабетичаре мора бити удобна, не сме бити тесна и заустављати циркулацију.

Поред општег здравља, Сања води посебну бригу и о стопалима, те док су друге девојке носиле штикле и друге неудобне, али лепе ципеле, наша саговорница тражила је у обући удобност, што звучи једноставно, али није лак задатак.

– Ципела је увек морала да буде мека, да не жуља и не стиска, иако раније није било трака нити сензора за мерење шећера, било је познато да дијабетичарима ране тешко зарастају, због чега је потребан додатни опрез – објаснила је Сања Николић. – Очајна, годинама сам лета проводила у патикама и одлучила да поручим сандале по мери које су биле скупе, а свеједно неудобне и тврде. То ми се десило у неколико наврата, а бес ме је мотивисао да почнем да истражујем како се праве сандале.

Наша саговорница је сада захвална што многи нису успели да направе ципеле које су јој биле потребне јер њене удобне, лепе и са великом пажњом прављене сандале, ципеле и чизме пружају велико олакшање за све који болују од дијабетеса, али и за оне који једноставно желе да носе удобну и квалитетну обућу без страха да ће их нажуљати.

– Са више од 30 година искуства у обућарству, мој учитељ био је Милош Сурутка из Зрењанина, који је разумео потребу за меканом ципелом и несебично ми пренео своје знање – рекла је Николић. – Најлакше радим са кожом, а на обући разбијам црну боју која доминира у свакодневним одевним комбинацијама бојама које волим и које за мене представљају симбол живота.

Сањине муштерије подељене су у две групе – жене које имају више од 45 година и којима је досадило да носе уску, пословну ципелу на штиклу коју једва чекају да изују, док у другу групу спадају жене које имају дијабетес, дебље стопало, слабију циркулацију или отечену ногу. Како је Сања казала, њима ручно рађене сандале представљају откровење.

– За израду сандала потребно ми је од три до пет дана, пошто немам све потребне машине и посла је више –  казала је наша саговорница. – За сада по наруџбини израђујем обућу само особама са дијабетесом јер знам каква је мука у питању, па њима дајем и попуст. Шећерна болест тражи одређени ритам живота, здраву исхрану, суплементе и лекове који здравим људима нису потребни, па им из тог разлога максимално излазим у сусрет.

Обућа је ручно шивена воскираним концем, са кожним лицем, поставом и табаном, испод ког се обавезно поставља “ева” пена дебљине пет милиметара. Поред тога, наша саговорница не купује готове ђонове, већ их сама прави. Сви модели могу да се погледају на Инстаграм страници “дзукс_схоес”.

Д. Андулајевић

Пројекат „Талентовани људи - понос Новог Сада” реализовао је „Дневник Војводина прес” д.о.о, уз подршку Града Новог Сада, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио новац.