Cipele za osobe koje boluju od dijabetesa
Novosađanka Sanja Nikolić boluje od dijabetes melitusa (tip 1) skoro 39 godina i nakon iscrpne potrage za odgovarajućom obućom, zaključila je da je ponuda na našem tržištu, naročito za žene, veoma mala.
Kako je naša sagovornica rekla, i cipele koje je pronašla bile su ili ružne ili previše skupe, što ju je navelo da stvar uzme u svoje ruke, nauči da pravi obuću i ponudi je ljudima koji su se našli u sličnoj situaciji.
– Osobe koje boluju od dijabetesa moraju da regulišu šećer u krvi, a sama bolest ima mnogo rizika, pa u slučaju žulja na stopalu, rana teže zarasta i ukoliko se ne ode kod lekara na vreme, postoji opasnost gangrene i amputacije – rekla je Sanja Nikolić. – Upravo zato obuća za dijabetičare mora biti udobna, ne sme biti tesna i zaustavljati cirkulaciju.
Pored opšteg zdravlja, Sanja vodi posebnu brigu i o stopalima, te dok su druge devojke nosile štikle i druge neudobne, ali lepe cipele, naša sagovornica tražila je u obući udobnost, što zvuči jednostavno, ali nije lak zadatak.
– Cipela je uvek morala da bude meka, da ne žulja i ne stiska, iako ranije nije bilo traka niti senzora za merenje šećera, bilo je poznato da dijabetičarima rane teško zarastaju, zbog čega je potreban dodatni oprez – objasnila je Sanja Nikolić. – Očajna, godinama sam leta provodila u patikama i odlučila da poručim sandale po meri koje su bile skupe, a svejedno neudobne i tvrde. To mi se desilo u nekoliko navrata, a bes me je motivisao da počnem da istražujem kako se prave sandale.
Naša sagovornica je sada zahvalna što mnogi nisu uspeli da naprave cipele koje su joj bile potrebne jer njene udobne, lepe i sa velikom pažnjom pravljene sandale, cipele i čizme pružaju veliko olakšanje za sve koji boluju od dijabetesa, ali i za one koji jednostavno žele da nose udobnu i kvalitetnu obuću bez straha da će ih nažuljati.
– Sa više od 30 godina iskustva u obućarstvu, moj učitelj bio je Miloš Surutka iz Zrenjanina, koji je razumeo potrebu za mekanom cipelom i nesebično mi preneo svoje znanje – rekla je Nikolić. – Najlakše radim sa kožom, a na obući razbijam crnu boju koja dominira u svakodnevnim odevnim kombinacijama bojama koje volim i koje za mene predstavljaju simbol života.
Sanjine mušterije podeljene su u dve grupe – žene koje imaju više od 45 godina i kojima je dosadilo da nose usku, poslovnu cipelu na štiklu koju jedva čekaju da izuju, dok u drugu grupu spadaju žene koje imaju dijabetes, deblje stopalo, slabiju cirkulaciju ili otečenu nogu. Kako je Sanja kazala, njima ručno rađene sandale predstavljaju otkrovenje.
– Za izradu sandala potrebno mi je od tri do pet dana, pošto nemam sve potrebne mašine i posla je više – kazala je naša sagovornica. – Za sada po narudžbini izrađujem obuću samo osobama sa dijabetesom jer znam kakva je muka u pitanju, pa njima dajem i popust. Šećerna bolest traži određeni ritam života, zdravu ishranu, suplemente i lekove koji zdravim ljudima nisu potrebni, pa im iz tog razloga maksimalno izlazim u susret.
Obuća je ručno šivena voskiranim koncem, sa kožnim licem, postavom i tabanom, ispod kog se obavezno postavlja “eva” pena debljine pet milimetara. Pored toga, naša sagovornica ne kupuje gotove đonove, već ih sama pravi. Svi modeli mogu da se pogledaju na Instagram stranici “dzuks_shoes”.
D. Andulajević
Projekat „Talentovani ljudi - ponos Novog Sada” realizovao je „Dnevnik Vojvodina pres” d.o.o, uz podršku Grada Novog Sada, a stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio novac.