Чајанке у Шомином лагуму - авантура за знатижељнике
Када су пре око десетак година преуредили породичну кућу у пансион за издавање, задржавши аутентичан амбијент и покућство с краја 19. и почетка 20. века и уневши само неопходне промене које савремени живот и гости захтевају, Стеван Јанковић са супругом Данијелом, начинио је пионирски корак у Сремским Карловцима стављајући породично наслеђе у службу туризма.
Препустивши лане посао издавања и рад са туристима предузимљивом брачном пару, Бранкици и Небојши Гавриловићу из Сремских Карловаца, власници су поново направили искорак. После само три месеца од преузимања посла, захваљујући Гавриловићима, пансион Шомин лагум у Светозара Марковића 8, постаје више од тога.
Увидевши да вински лагум са сачуваним алаткама и опремом за прераду грожђа и производњу вина, којим су се Јанковићи, које у Карловцима знају под надимком Шомини, одвајкада бавили попут већине тамошњих породица, затим кућа, а нарочито историјат те познате фамилије, представљају огроман потенцијал, Гавриловићи су осмислили начин да све то приближе и презентују јавности. И тако, организујући чајанке током којих у салону уз пуцкетање ватре из каљеве пећи, музику са грамофона, чај, куглоф и старе фотографије породице Јанковић, њих двоје приповедају причу о тој фамилији и дочаравају живот у Каловцима у прошлим вековима, пружајући несвакидашњи доживаљај.
Тај угођај у зимским вечерима креће од лагума, праве винско-виноградарске музејске збирке, на којој би и званичне куће тог типа могле да позавиде Шоминима. Од Светозара Атанасија Јанковића, чији иницијали на многобројним предметима и жиг С.А.Ј. могу да се виде у лагуму и данас, у том амбијенту започиње прича садашњих домаћина, али и историјат Шоминих у Карловцима. По речима Бранкице Гавриловић, Светозар је био градоначелник Сремских Карловаца дуги низ година пред крај 19. и на самом старту 20. века. Оставио је значајног трага у вароши у то златно доба њене прошлости. У виноградарском, породичном послу наслеђује га једино син Стеван од многобројне деце. У браку са Ирином, Стеван добија сина Димитрија (1908-1996), потоњег доктора физике и математике и универзитетског професора, великог заљубљеника у природу, планинарење. Прича се да је био и успешан виноградар, а кућа стара око два века и нешто млађи лагум место су које су радо походили многи познати интелектуалци Новог Сада и Београда. Са Димитријем престаје виноградарење у породици – његов син Стеван, електроинжењер живи у Словенији, старија кћерка, архитекта Бранка је у Италији, а Мирјана, професор енглеског језика у Новом Саду.
– Чајанка је само један од програма које планирамо да организујемо у Шомином лагуму – каже Бранкица Гавриловић. – Приређујемо их радним данима у вечерњим сатима, јер су викенди резервисани за туристе. Ко жели да чује ко су били Јанковићи, сазна више о њиховом и начину живота других грађанских породица Карловаца, погледа музеј вина и кућу, мора prеthodno да се најави на сајту njnjnj.sominlagum.com због ограничности капацитета. Током године имамо у плану винске догађаје различитог типа, концерте и друге садржаје за шта двориште и лагум пружају одличне услове.
Потез брачног пара Гавриловић и власника Шоминог лагума представља право освежење у туристичкој понуди Сремских Карловаца и пример који би могле да следе и остале карловачке породице. Осим тога, будући да се Гавриловићи баве и производњом вина из хобија, може се рећи да се у Шомином лагуму поново чува и точи вино.
Зорица Милосављевић